Врање је град особене културе и живописних предела, на чијој територији се налази најтоплија српска бања са епитетом „краљева“. Смештен је у истоименој котлини на југоистоку Србије, поред коридора Е-75 и има изузетно повољан туристичко-географски положај. Обухвата територију два градска насеља: Врање и градска општина Врањска Бања, и 103 сеоска насеља, укупне површине 860km2 на којој живи 74.381 становник. Град је бурне прошлости и историје дуге више од девет векова, са још увек видљивим остацима најстаријих споменика. Некадашње средњевековно Врање, данас је административни, привредни и културни центар Пчињског округа.
Странице историје града су дуге и садржајне. Врање поносно чува своју историју и несебично прича своју причу.
Први писани помен о Врању датира из 1093.године у књизи „Алексијада“ од стране византијске принцезе Ане Комнине, а најстарији споменик је Марково кале, остаци средњевековне тврђаве на античким темељима из VI века.
Битна година за град је и 1207, када се припојио српској средњевековној држави. У време краља Милутина, град са околином био је у поседу казнаца Мирослава, затим тепчије Кузме, а у време Стефана Дечанског је имало своју властелу, породицу Балдовин, док у време цара Душана је тадашњим простором Врања владао жупан Маљушт.
После Косовске битке, самостални владар био је ћесар Угњеша.
Турци су Врање освојили 14.јуна 1455.године и некадашња жупа, постала је кадилук.
Врање је у Кнежевини Србији дочекало слободу са нешто више од 8.000 становника 31.јануара 1878. године на Светог Атанасија Великог. И тај датум се обележава као Дан града.
Значајна обележја су и датуми ослобођења у Првом и Другом светском рату, а то су 4.октобар 1918.године и 7.септембар 1944.године. Затим, завршетак НАТО агресије 10.јуна 1999.године.
Сви датуми ослобођења се пригодно обележавају.
Детаљније на линку: https://www.vranje.org.rs/tekst/licna-karta-vranja
Бели мост
Врање је место укрштања бројних антропогених и природних туристичких вредности. На територији града, присутни су оригинални елементи материјалне и нематеријалне културне баштине, али и дарови природе, попут извора у Врањској Бањи, бране и језера Првонек, благодета Бесне Кобиле, Јужне Мораве, присуства палеовулканских облика рељефа Грот и Облик, слапова и вирова Врањске реке.
Родни је град великана реализма Борисава Станковића и доктора теологије и светитеља Оца Јустина Поповића. У њему су укуткани садржајни елементи наслеђени из прошлости, и то препознатљиви облици људског стваралаштва: архитектура, дијалект, музика, фолклор, гастрономија, обичаји и предања.
Град је жутог цвећа, уникатне скромности и топлине. Град дерта и севдаха, који шаље топле јужне поздраве. Град људи и догађаја. Град мерака, чији се дух не може дочарати речима, јер постоји вековима. Али се може осетити. Посетите и доживите Врање.
Детаљније на линку ГИС карте под називом „Дигитална туристичка мапа“:
Данас, све више туриста из читавог света долази у походе Белом мосту: заљубљени захватају воду испод моста којом прскају одећу да би заштитили своју љубав од злих сила. За дан заљубљених велики број младих, заљубљених и брачних парова прелази по два пута преко моста: кажу да Бели мост има чудно дејство, до данас необјашњиво.
Врање панорама ноћу
Марково кале
Музеј кућа Боре Станковића
Народни музеј
Галерија је изложбени простор Народног музеја, његовим отварањем омогућен је уметницима простор за излагање, чување и неговање њихових дела, а публици приближавање савремених кретања у ликовној уметности. Галерија поред изложби ликовног, археолошког, етнолошког и историјског садржаја прати и културне манифестације града.
Свеправославни центар Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски
Хамам
Баба Златина улица 1
Баба Златина улица је стара балканска улица, једина калдрмисана у Врању. Назив је добила по баби Борисава Станковића, са очеве стране. Представља заштићену просторно културно-историјску целину. Формирана је у време пуног процвата и развоја града у XIX веку. На северном фронту су високи и дуги оградни зидови покривени ћеремидом који се смењују са зидовима помоћних економских објеката кућа, а на јужној страни преовлађују масивни кућни зидови. Посебну вредност у склопу ове амбијенталне целине представља Музеј кућа Боре Станковића као једна од најстаријих и конзерваторски третираних објеката, као и верски комплекс Свеправославни центар „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“.
На броју 9, налази се Борина родна кућа. Саграђена је половиним XIX века од ћерпича са капиџиком и прекривена ћеремидом, а у музеј претворена 1967.године. Објекат са двориштем дочарава свет из Бориних дела односно старо Врање. У кући су изложени предмети који су припадали писцу и члановима његове породице, прва издања књига, фотографије, а у дворишту дуд који је старији од куће, винова лоза, шимшир, бунар и летња кухиња са просторијом за кустосе и сувенирницом.
Борисав Станковић је српски приповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца српског реализма. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности. Увео је врањански говор у књижевност. Описивао је живот људи са југа, захваљујући његовој баба Злати, која га је од „мрву мрвку одгајила“ и која је умела лепо да прича о догађајима и обичајима врањским. Говорио је да једна уметност ако не покрене нека племенита осећања у нама, није уметност. Такође, истицао је да уметност треба да чини да заволите свога ближњег.
Из књиге утисака:
“Посетио је, Боро, твоју кућу један песник који осећа вашу жал за младост“ – Десанка Максимовић
„Из овог дома се не излази. У њему смо сви помало.“ – Влада Предић
Детаљније на линку: https://www.muzejvranje.rs/postavka-borina-kuca/
Пар метара од Борине куће, налази се Свеоправославни центар Предодобни Јустин Ћелијски и Врањски, који се састоји из куће Оца Јустина саграђене на темељима старе и цркве посвећене Јустину Филозофу и Јустину Ћелијском и Врањском. У приземном делу куће је галерија у којој су изложене породичне фотографије и фотографије из манастира Ћелије, где је Ава Јустин провео више од 30 година, а на спрату у једној од соба је изложена његова одежда и томови књига.
Благоје Поповић, потоњи Отац Јустин био је архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета, наставник Карловачке богословије, уредник часописа „Хришћански живот“, професор Битољске богословије и један од оснивача Српског филозофског друштва. Заправо, један је од најзначајнијих филозофа друштва и православља. Проглашен је за светитеља 2010.године, а дан светковања је 14. јун.
Из документарног филма „Свети Ава Јустин Поповић“:
„Човек није очекивао, да неко ко тако дуго ћути и пребира бројанице, да груне кад проговори. Он је просто као вулкан, некако надокнађивао то ћутање и говорио заиста као што човек замишља да су говорили старозаветни пророци“ – Матија Бећковић.
Бранкова
Јединствена зона забаве у Врању јесте једна уска поплочана улица у самом центру града – Бранкова улица, која је без промета возила и у којој су са једне и друге стране распоређени кафићи и ресторани, увек пуни добро расположених Врањанаца. И то нарочито око 13 часова када је време испијања кафе, и наравно, у вечерњим сатима. Ако желите да будете у средишту градског живота, Бранкова улица је идеално место за вас. У њеном фронталном делу се налази зграда некадашњег Официрског дома, на чијем улазу су две војничке скулптуре.
Новогодишња чаролија
Градски парк
Један од најстаријих паркова у Србији, највећих и свакако најлепших јесте врањски парк. Изграђен је 1890.године. У његовом саставу је био тениски терен, први у Србији, а на самом улазу раскошна дрвена капија. Данас у свом саставу има амфитеатар, музички павиљон, шаховски кутак, фонтану и реквизите за најмађе. Захваљујући старим деблима и њиховим раскошним крошњама, али и цветном шаренилу представља праву градску оазу мира. Посебно место у парку заузимају бисте познатих Врањанаца: Оца Јустина Поповића – доктора теологије и свеца, Ђорђа Тасића – доктора права и декана Правног факултета у Београду, Фрање Копше – лекара и оснивача прве амбуланте у Врању, Јована Хаџивасиљевића – доктора историје, антрополога и етнолога и Стане Аврамовић Караминге – прве врањске песмопојке и играорке и ауторке песме „Димитријо, сине Митре“. Спомен обележја су распоређена полукружно поред фонтане, у чијем је средишту споменик Борисаву Станковићу, најпознатијем Врањанцу. Парк је погодан за шетњу и краћи одмор на клупи у дебелом хладу уз причу водича о његовој историји и о стваралашттву знаменитих личности Врања. Поред парка је зграда врањске гимназије, са барељефима представника југословенске књижевности, вредна разгледања, као и зграда Педагошког факултета са спомеником Револуцији.
Трг Републике
Трг Републике је језгро града на врху шеталишта, у чијем централном делу поносно стоји споменик ослободиоцима Врања из 1878.године, познатији међу Врањанцима као Чика Мита, а испред њега постављена оригинална мозаик мапа Врања. Трг краси вишедеценијско
постојање прелепих архитектонских здања и то зграде Начелства, Палате правде, Зграде старог хотела, које су под заштитом. Трг Републике је неизоставни део пешачког туристичког разгледања Врања и основа за водичку причу о градитељском стваралашту с краја XIX века и почетка XX века, али и причу о некадашњој занатлијско-трговачкој вароши. У близини је и објекат врањског театра. Трг је на раскрсници путева, који воде ка горњем, старом делу граду, кривудавим улицама до најпознатијег врањског споменика, Белог моста – моста љубави.
Трг Станише Стошића
Трг Станише Стошића се налази поред горњег дела врањског шеталишта, у строгом центру града. Обухвата плато испред зграде Селамлука, мушког дела Пашиног конака, где је подигнут и споменик еминентном представнику и извођачу врањске градске песме, Станиши Стошићу. Сам простор се користи за одржавање бројних културних активности.
Зграда Селамлука која велелепно стоји на Тргу, 1960.године је претворена у музеј народноослободилачког рата. У међувремену, долази до преименовања и то 1992.године у Народни музеј због претходног прерастања у музеј комплексног типа. Стална музејска поставка која се налази данас у њему, односи се на врањску градску кућу с краја XIX и почетка XX века, а отворена је за посетиоце 2022.године, након свеобухватне реконструкције објекта. Детаљније на линку: https://www.muzejvranje.rs/postavka-selamluk/
Манифестације
Календар врањских догађаја је врло богат. У току године се у Врању одржи више од тридесет манифестација, са посебним акцентом на Врањско културно лето односно низ догађаја на отвореном у току изражене летње туристичке сезоне. Догађаји су културног, музичког и уметничког карактера, уз присуство гастро и спортског садржаја. Посебно место у годишњем календару, припада манифестацијама које се заснивају на наслеђу града Врања и које се организују у част знаменитим Врањанцима. Њихова организација подразумева презентацију културне баштине града пре свега нематеријалних културних елемената,
затим њихово очување и свеобухватно унапређење културне понуде града, али и развој манифестационог туризма. Међу њима се издвајају: Борини књижевни дани, Јустинове Благовести, Фестивал врањске градске песме, Дани каранфила, Дани Врања, Златни пуж, Борини позоришни дани.
Детаљније на линку ГИС карте под називом „Посети Врање“: https://www.gisvranje.org.rs/#/viewer/openlayers/1740
Борини књижевни дани постер
Борини књижевни дани
Борини позоришни дани – награђени
Борини позоришни дани публика
Врањска градска песма 2
Врањска градска песма постер
Дани Врања 2
Дани Врања
Златни пуж
Међународна изложба паса
Меморијал Бакије Бакића 2
Меморијал Бакије Бакића дефиле
Меморијал
Меморијал
МММ плакат 1
Подмладак
Пчеларски сајам ЈИ Балкана
Цркве и манастири
Манастир Светог Николе
Саборна црква – зворник
Саборна црква
Црква Свете Петке -Крстата џамија
Територија града Врања, због велике концентрације верских објеката и њихових остатака манастиришта и црквишта, али и због постојања места које је познатије као Света Гора, носи епитет Врањогорје или врањска Света Гора. Само свето место, по коме читава околина носи назив, налази се поред пута који спаја Мораву и Пчињу, на тромеђи села Буштрање, Копањане и Горње Жапско и то на брду са кога се пружа поглед на моравску равницу и где
се налази црква посвећена Светом великомученику Георгију, која је отворена током читаве године. Град Врање, поред тога, родни је град Светог Јустина. Зато, посебно место у оквиру развоја верског и уопште културног туризма, припаду његовом лику и делу, при чему се издвајају датуми 07. април – дан рођења и упокојења Оца Јустина и 14. јун – дан Светог Јустина Ћелијског и Врањског, али пре свега се издваја место на коме је подигнута прва црква у Србији посвећена Светом Јустину а то је Свеправославни центар Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски, у чијем саставу је поред цркве и кућа Аве Јустина.
У самом центру града се налази Саборна црква посвећена Светој Тројици, грађена је у прекидима 1838. и 1858.године у облику тробродне базилике које су стављене под кров, а сама црква је опкољена тремовима. Док се у горњем делу града налази Црква Преподобне мученице Параскеве познатија као Крстата џамија, која краси леву обалу Врањске реке, поред Белог моста, а са друге стране реке је манастир Светог Николаја који је метох манастира Хиландара.
Детаљније на линку ГИС карте под називом „Врањогорје“
Бесна Кобила са истоименим највишим врхом је планина дивљег имена. Прати је прича о неустрашивој девојци Феји и неукротивој кобили и јесте највиша планина субрегије Власина и Крајиште са надморском висином од 1.923m. Остали значајни врхови су Шупљи пад (1.826m), Мусуљ (1.777m) и Мечит (1.587m). Налази се 40km од Врања, дуж пута који води ка Босилеграду и који је познат као Руски пут јер је грађен од стране белогардејаца. Припада Родопском планинском масиву и смештена је на развођу слива Јужне Мораве и Струме. Карактерише је пријатна субпланинска клима и биљно богатство засновано на самониклом, лековитом биљу и дивљим плодовима. Претежно је састављена од старих палеозојских еруптивних стена – гранита и кристаластих шкриљаца. Нижи њени делови су
прекривени листопадним шумама, а виши зимзеленим, углавном јеловим. Изнад њих су пашњаци.
На 1460m се налази се угоститељски објекат за смештај “Планинарски дом Драган Спасић“ капацитета 60 лежајева са рестораном „Планинска кућа“. Скијашима су доступне две уређене ски стазе. Постоје и пешачке стазе за рекреативце, планинаре и све љубитеље природе. Посебно место припада едукативној стази под називом „Стаза природног блага“, која је кружна у дужини од 3.200m. Издваја се и стаза која води до врха, чија дужина износи 10km, али и стаза која повезује планину са Врањском Бањом дужине 30km, чија висинска разлика у силаску износи 1560m, а у успону 750m. То је уједно и стаза европског пешачког путе Е-7, који завршава руту од Мађарске преко Србије до Бугарске.
Врањска Бања
Врањска Бања je српска краљевска бања са најтоплијим минералним изворима. Припада јужноморавској бањској зони. Распростире се долином реке Бањштице, у подножју Бесне Кобиле и то 12 km од Врања. Поднебље је умерено континентално са извесним одликама подпланинске климе. Посебност бање су извори капацитета 140 l/s, који образују хидротермалну зону дужине и ширине око 60 km и чија температура воде достиже до 117°C. Лековита вода садржи велики проценат сумпорних једињења и успешно помаже у лечењу свих облика реуматизма, неуролошких обољења, посттрауматских стања, болести органа за варење, гинеколошких и кожних обољења. Поред огромног природног блага заснованог на геотермалној енергији, бању красе и објекти некадашњих вила и зграда некадашњег Државног хотела, затим плато са колонадом стубова и фонтаном, парк са Сат кулом, Девојачки мост, храм Светог Илије, остаци римског града Изома, видиковац са спомен обележјем и предивна шума са стазама за шетњу, где се издваја “Стаза здравља”. Изнад Врањске Бање, у атару села Првонек се налази истоимена брана за водоснабдевање. Удаљена је од бање 8 km. Грађена је као насута брана а самом градњом добијено је и језеро. Погодна је за излете и пријатан боравак у природи.
Зачеци сеоског туризма у врањском крају су видљиви, пре свега у моравском али и у брдско-планинском крају. На тај начин се вреднује мотив села за развој туризма односно целокупни природни и антропогени ресурси сеоских насеља за развој пољопривредних и ванпољопривредних активности и њихову одрживост. Категорисана сеоска туристичка домаћинства су значајан део угоститељске понуде града, јер нуде основне туристичке услуге односно услуге смештаја и исхране у аутентичним амбијентима, уз конзумацију домаћих производа и прегршт додатних активности, које чине окосницу садржајног боравка туриста.
Целокупна смештајна структура и капацитет града Врања се налази на градском гис порталу, у оквиру карте под називом „Е Туриста – Где одсести“ на линку у наставку: