Narodna biblioteka Bor

Историја


Народна библиотека Бор најзначајнија је институција која се бави библиотечко-информационом делатношћу у граду Бору. Почетак библиотечко-информационе делатности у борском крају везује се за оснивање читаонице у селу Злоту, која је била прва сеоска читаоница у Кнежевини Србији. Ова читаоница основана је на Светога Саву 1869. године и у свом фонду имала је четрнаест књига и неколико наслова часописа. Две године касније у Кривељу основана је кривељска читаоница. Крајем марта 1909. године основана је Социјалистичка читаоница у Злоту, чије се постојање везује за име Милана Поповића, учитеља. Између два рата у тадашњој чаршији постојала је Борска народна књижница и читаоница (помиње се у Алманаху СХС Виктора Манакина из 1928. године). Од 1931. године ова установа била је смештена у Соколском дому. Њен оснивач и председник био је Милан Јовановић, старешина борске општине (1923–1927). Уништена је од стране Немаца 1941. године. У документима се помињу и читаоница Борске земљорадничке задруге, читаоница Трговачког удружења (чији су фонд чинили примерци из стручне литературе), затим читаоничке установе странаца који су радили при Француском друштву Борског рудника. У том периоду познате су и значајне приватне библиотеке: Милана Јовановића, Марка Поповића, старешине општине, Боже Поповића, учитеља, Михаила Петровског, лекара. За време Другог светског рата немачка окупациона власт је забранила јавну циркулацију домаће књиге. Постојале су две библиотеке: једна стручна (рудничка) и једна општа позајмна (за немачке војнике и службенике). Непосредно после рата библиотечко-информациона делатност везана је за синдикалну организацију Борског рудника. У педесетим почиње период “насељских” библиотека, који је вреднован као период стагнације у развоју делатности. Године 1962. “насељске” библиотеке обједињене су у Централну библиотеку, која је добила матичну функцију за подручје општине и статус посебне установе културе. Централна библиотека налазила се у адаптираним просторијама хотела “Турист”. Од почетка 1970. године Централна библиотека улази у састав новоформиране установе под називом Дом културе, док се од ње наново не одвоји 1978. године. Пре тог датума, библиотека је 1972. пресељена у нову зграду Дома културе, у којој се у и данас налази. Године 1973. формирана је Марксистичка библиотека, односно посебан фонд марксистичке литературе, у оквиру Студијског одељења библиотеке, која је као посебна јединица фонда утопљена у стручно одељење када је дошло до друштвених и идеолошких промена. Одлуком Министарства културе Републике Србије из 1994. године, Народна библиотека Бор проглашена је за матичну библиотеку. Било је предвиђено да се матична функција остварује се на подручју Борског округа (Бор, Неготин, Мајданпек, Кладово). Од некадашњих сеоских библиотека (где се у почетку радило са покретним фондовима) библиотека уза се као огранке данас веже библиотеке у Злоту, Кривељу, Брестовцу и Доњој Белој Реци. Као део прошлости библиотеке треба навести постојање књиговезнице, библиобуса, “Клуба читалаца”, и достигнут број од 23000 чланова. Треба упутити и на имена: Боривоја Перовића, Илије Дурковића, Томислава Тешовића, Јованке Јурић, Светислава Стевановића, Душанке Живановић, Божице Кочбашли, који су били управници библиотеке, као и на имена многих заслужних библиотекара (Десанка Стојановић, Вишеслава Тешовић, Слободан Јовановић, Јелица Живковић, Божица Кочбашљи, Невена Рајзнер и др.) који су допринели да се библиотечко-информациона делатност у граду заснује, одржи и развија, а читање и информисање устале као неопходна и незаобилазна културна потреба.

Литература:
Слободан Љ. Јовановић, Пут књиге у борском крају: прилози за историју читалаштва и библиотечке делатности у Бору и околини 1869–1989, ШРИФ / Народна библиотека Бор, 1990.

Библиотека данас


Народна библиотека Бор налази се у центру Бора, у наменски грађеном простору који припада левом централном делу зграде Дома културе (адреса зграде је: Моше Пијаде 19). Библиотека је у овај простор усељена 1972. године. По пројектној документацији, замишљено је да се прати стил самопослуживања библиотечком грађом, који се сретао у тадашњим библиотекама Берна, Франкфурта, Љубљане. Са леве стране библиотеке у истој згради налази се простор Музеја рударства и металургије, а са десне простор Борског округа. Главном улазу у библиотеку прилази се са платоа Дома културе. Поред платоа постоји паркинг. Помоћни (технички) улаз у библиотеку налази се са супротне стране зграде.

По вертикали, простор је уређен у четири етаже: у сутерену (са техничким улазом у нивоу прилазне улице) налазe се Дечије одељење и Депо библиотеке; у приземљу (са главним улазом у нивоу платоа Дома културе) налазe се Информативно одељење и Одељење набавке и обраде, као и Сала за програме; првом спрату припадају Позајмно одељење за одрасле и Завичајно одељење (са Матичном службом); Другом спрату припадају Одељење посебних фондова и периодике, админстрација и управа библиотеке.

За хоризонтално сналажење корисницима је на располагању систем упутница.

(Пример: Први спрат. Позајмно одељење за одрасле. Страна књижевност штампана на српском и сродним језицима. Француска књижевност.)

Фондови

Укупан фонд Народне библиотеке Бор чини библиотечко-информациона грађа која се налази у централној библиотеци у граду Бору и у четири библиотечка огранка (у селима Злот, Брестовац, Кривељ и Доња Бела Река).

Укупан број књига које поседује Народна библиотека Бор је око 120000.

Централна библиотека поседује око 100000 књига.

Огранци Народне библиотеке Бор поседују око 30000 књига.

У централној библиотеци фонд књига које се односе на Бор и околину износи око 2200 јединица.

Број књига за децу броји око 12000 јединица.

Централна библиотека поседује око 1500 инвентарских јединица периодике у фонду Одељења посебних фондова и периодике и 1000 у фонду Завичајног одељења. Одељење посебних фондова и периодике и Завичајно одељење нуде корисницима око 300 наслова периодике.

У Завичајном одељењу постоји збирка од око 42000 фотографија (дигиталне и на папиру).

Завичајно одељење поседује збирку од око 100 картографских јединица.

Завичајно одељење поседује збирку од око 7000 исечака из штампе ван територије завичаја.

Завичајно одељење поседује збирку од око 200 рукописа.

94 % фонда монографских публикација обрађено је у систему електронске каталогизације. Библиографски подаци доступни су корисницима преко интернета, путем дигиталне базе Народне библиотеке Бор. (Вид.)

Читаонице

Део библиотечке грађе Народне библиотеке Бор користи се искључиво у библиотеци, то јест у читаоницама.

У ту грађу спадају: грађа Завичајног одељења, грађа Одељења посебних фондова и периодике, грађа Информативног одељења и део грађе Дечијег одељења (под ознакама П, Р, И).

Народна библиотека Бор нуди корисницима коришћење следећих читаоница:

Читаоница Одељења посебних фондова и периодике (15 корисничких места)

Читаоница Завичајног одељења (6 корисничких места)

Читаоница Информативног одељења (10 корисничких места)

Читаоница Дечијег одељења (15 корисничких места)

РАДНО ВРЕМЕ


Понедељак–петак: 7–20 часова (са корисницима од 7:30 до 19:30)

Субота: 8–14:30 (у условима епидемије, библиотека није радила суботом)

Недељом библиотека не ради.


O завичајном одељењу

Завичајно одељење Народне библиотеке Бор оформљено је 1986, а званично почиње са радом 1987. Оно што чини специфичним завичајна одељења јесте сам фонд и збирке у њему, а оне су сакупљане на основу важећих критеријума, који свакој библиотеци дају посебност на основу локалних природних, културно-историјских, културолошких, социјалних и економских карактеристика. Најшире схваћени критеријуми прикупљања и чувања грађе омогућавају формирање фондова који ће представљати незаобилазан корак у научно-истраживачком раду било које врсте.Било који озбиљнији критички приступ или презентација самог завичаја требало би да крену управо из завичајних фондова, али не подражавањем стереотипа и аутостереотипа већ истраживањем начина активног односа према завичајним темемама и савременој друштвеној реалности. Целокупан до сада изграђен систем библиотечке делатности у Србији омогућава најозбиљнију, најсавременију основу и методологију једне систематичне научне дисциплине која се ослања на традицију библиотечке делатности, јавности рада и на доступности фондова. То је добра комбинација прикупњања, чувања и отворености фондова за кориснике, која савремено библиотекарство уводи у комуникацијску релацију са корисницима и библиотекара са самим фондом. У том смислу се и све предности информатичких и комуникацијских технологија у библиотекарству примењују, али са пажњом и поштовањем свих медија преношења и бележења информација, који омогућавају трајност, очување и доступност знања. У том смислу, дигитализација, поред осталих вредних карактеристика, омогућава комуникацију са потенцијалним корисницима, досупност грађе, употребу грађе у вртуелном окружењу са циљем очувања оригинала. То би биле, за ову прилику, најважније предности дигитализације, која отвара просторне и временске границе завичаја према најширој јавности у сајбер-простору. Територијални, национални и историјски принципи добијају нове „облаке“ за пловидбу и размак хоризонта за имагинацију. Сама структура фонда Завичајног одељења Народне библиотеке Бор се не разликује од стуруктуре фондова других завичајних одељења. Фонд се састоји од следећих збирки: монографских публикација (формата I– II, IV и Старе и ретке књиге); серијских публикација; рукописа и службеног документационог материјала; картографске грађе; исечака из штампе ван територије завичаја; збирке фотографија; збирке фотографских негатива; разгледница; филмских трака; аудио визуелне грађе; плаката и ситног библиотечког материјала. За претрагу се користи електронски база података у узајамном каталогу COBISS и лисни каталог (ауторски, насловни, предметни, каталог дезидерата, каталог рукописа и службене докуметације, каталог серијских публикација). До краја 2021. г. монографских публикација формата I-II, има 2116, формата IV 217 и СР фонду 71 уписаних јединица. Регистар старих и ретких гњига има 52 јединице. Серијских публикација по књизи инвентара има уписаних 213 јединица, од тога 42 наслова у каталогу. Неинвентарисане периодике има још 1280 јединица. На одељењу се чува и 98 јединица картографске грађе и 216 инвентарних јединица рукописне грађе; исечака из новина ван територија завичаја има 7427; визуелних пројекцијија и мултимедије има 339; укупан број фотографија дигиталних и на папиру 50.554 јединица; негатива у ролницама и исечцима у папиру 7227; плаката 429; разгледница 230; програма манифестација 1017. Целокупан фонд и све врсте библиотечке грађе се односе на општину Бор, Борски округ, али и ширу географску област, Тимочку крајину. Заступљене су све научне области али су у изразитој већини монографске публикације из историје, етнологије, рударства, металургије, екологије итд. У том фонду је и значајна збирка завичајних књижевних стваралаца. Поред хроника села градда Бора општине, у рукописној збирци је Летопис борске парохије и цркве један од значајнијих. Специфичност Завичајног одељења, је колекција фотографских негатива која се дигитализује од 2008. г. и која се константно допуњује кроз различите пројекте и програме популаризације фонда. Овај сајт има за циљ да прикаже резулате пројекта Дигитализације некњижне грађе, културне и јавне делатности библиотеке и учини доступним одређене збирке фонда завичајног одељења.

Пројекти, партнерства на пројектима и програми Завичајног одељења Народне библиотеке Бор повезани са пројектом Дигитализације од 2008.

Дигитализација некњижне грађе Завичајног одељења, културне и јавне делатности Народне библиотеке Бор – набавка опреме за дигитализацију: рачунар, скенер, видео камера и објектив, дигитални фотоапарат, (РТБ Бор, МКРС, Народна библиотека Србије, Општина Бор, суграђани који дају своје колекције). Реализација овог пројекта почела је у августу 2008. и траје и данас.

Contact

email
nbbor@mts.rs
address
19210 Bor, Moše Pijade 19
phone
030/423-592