Општински центар Андријевица је релативно младо насеље, јер њени први зачеци почињу тек средином XIX вијека. То не значи да територија општине није била од увијек простор људског дјеловања и простор са привредно активним мјестима, која су у затишју настајала или нестајала најездом освајача.
Археолошким испитивањима Завода за заштиту споменика са Цетиња 1956. године, установљено је да трагови материјалне културе из доба неолита постоје у Иванградској котлини. Сем тога пронађени су и трагови илирске материјалне културе, па се може претпоставити да је и околина Андријевица била екуменски простор свих старих народа.
Откривени су и бројни локалитети римских насеобина не само у Иванградској котлини гдје је постојао римски град Муниципиум, већ и у околини Андријевице. На римским некрополама нађено је више споменика. Нарочито је добро очуван споменик у селу Забрђу испод Жољевице. На основу ових доказа може се закључити да је простор општине Андријевица био друштвено економски активан почев од најстаријих времена.
Југозападно од Андријевице, на даљини од 1 км. У селу Божићу налази се узвишење Граце, гдје у Средњем вијеку постојала тврђава – град што и само име каже. И данас је примијетан простор гдје је била тврђава која је имала стратегијски значај на раскрсници путева уз ријеку Лим и њену притоку Злоречицу. Ови путеви су били саставни дио главног пута између старе Рашке и Зете.
Бројни средњовјековни споменици: хрисовуље, акти, љетописи, типици и записи, забиљежили су повећи број села која се и данас налазе у залеђу Андријевице и која су без сумње старија од саме варошице.
Забиљежено је да је овај крај био густо насељен српским живљем и у доба Немањића, а да је гравитациони центар био Будим град у Будимљанској Жупи 15 километара удаљен од Андријевице и њене околине.
По Римској повељи из XIII вијека; Комска жупа и дотичне жупе припале су Растку Немањићу и потомцима Мирослава Немањића па је његов син Андрија, захумски кнез подигао у своју славу цркву у Међуречју, (данашња стара Андријевица) Црква ”Андријевна” имала је радионицу резбареног карактера али је доласком Турака више пута спаљивана, рушена и обнављана да би конацан разор доживјела 1765. год. за вријеме похода Кариман – паше који је спалио сва села у Комској Жупи.
У каснијем периоду (1853) године, старо ратничко српско племе Васојевићи подизало је често устанке против турске власти, почело је и да развија насеље око цркве ”Андријевне” по којој је и добила име ова варошица. Године 1858. истакнути војвода племена Васојевића Миљан Вуков проглашава Васојевиће саставним дијелом Црне Горе.
Од 1878. године, Андријевица постаје главно политичко језгро за читаву сјеверну Црну Гору.
У Андријевицу долазе и српски емигранти на савјетовање и ради примања оружја. То је допринијело развоју краја, а и варошице тако да је већ 1882.год. у њој било 20 кућа. У ово вријеме она се развија у више праваца. Сем војничке функције она стиче административно-управну, трговачку, а отварањем школа и просвјетно културну.
Тако је Андријевица до 1912. године, ширећи се уз главни полимски пут на флувијално глацијалној тераси изнад Лима, добила физиономију варошице. Развој краја и варошице бива прекинут током Балканског и Првог светског рата, да би тек после ослобођења од Аустроугарске настао њен значајан процват. Одмах после Првог светског рата Андријевица је најприје била окружно мјесто са цетири среза: Андријевачки, Краљски, Љеворечки и Плавско – Гусињски.
Укидањем округа од 1921. године она постаје средско мјесто за све поменуте срезове. И после Другог светског рата у Андријевици је било сједисте среза све до 1951. године, захватајући велико гравитационо подручје: Лијеву Ријеку, Матешево, Баре Краљске, Плавско – Гусињску котлину, Требачко-Шекуларску општину и наравно садашње подручје општина. У вријеме између два светска рата доживљава најзапаженијни развитак. Постоје главни, административно управни, привредни, културни и образовни центар сјевероисточног дијела Црне Горе.
Законом о основама друштвеног и политичког уређења Народне Републике Црне Горе од 22 јула 1957. године, укинути су срезови и престао да постоји 1 јануара 1958. године.
Од тада је Андријевица била општина све до доношења новог Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на општине. Тим Законом 15. априла 1960. године, изгубила је и статус општине, њена територија подијељена је и уступљена сусједним комунама, а све административно управне функције, привредни, образовни у културни субјекти прикључени Беранској општини.
Тачно након 30 година од укидања општине Скупштина Републике Црне Горе поново је доношењем измјена и допуна Закона о територијалној подјели Црне Горе на општине вратила статус општине и овој средини, па је 1991. год. поново формирана општинска Скупштина и њени извршни органи локалне власти.
ТУРИЗАМ
Општина Андријевица има веома повољне услове за развој читавог спектра савремених видова туризма. Доста добро очуване природне вриједности планина Комова, Бјеласице и Проклетија са живописним долинама ријека пружају могућности развоја разних врста планинског туризма, као што је спортско-рекреативни, здравствени, катунски, планинарење, лов, риболов итд.
Андријевица, и непоновљиви раскош нетакнуте природе која је окружује одувијек овај простор чини посебним за све посјетиоце који су имали прилике да га упознају .
Са врхова Комова (Кучки 2.487м и Васојевички 2 .462 м) псојетилац ће бити задивљен чудноватим контрастима боја и далеким видицима све до плавог Јадрана, Ловћена, Дурмитора, Херцеговине, Пештери, Копаоника, Косова и Метохије.
Пружају могућност за пјешачењеалпинизам и друге планинарске дисциплине,вожњу бицикла,боравак у катунима и конзулмацију домаћих производа.
У непосредној близини локалитета Штавна налази се још неколико катуна као што су Градишница, Лиса, Љубан, Љубаштица, Варда, Зелетин, Баљ, Асанац и др. Који ће кроз осмишљену туристичку понуду бити непосредно укључени у читав пројекат. Подразумијева се да се пољоипривредни производи пласирају и са ових подручја у самом Еко катуну или на уговреним локалитетима, који ће се истаћи кроз осмишљену туристичку понуду. Планинске кућице све више постају атрактиван смјештајни простор за туристе па их треба и даље прилагођавати захтјевима и потребама корисника.
Простор планине Бјеласице је изузетно богат потенцијалима за развој туризма.Богатство биљних и животињских врста, богатство водом , шест језера до којих се лако долази су услови за боравак љубитеља природе. На овом простору су објележене планинарске стазе , а у плану је и стварање могућности за нордијско скијање, бициклизам и др.
Природна богатства
Општина Андријевица располаже значајним природним богаствима, која још на прави начин и у довољној мјери нијесу валоризована а то су:
- Шумски фонд
Шуме покривају простор од 13.912 ха. Од тога привредне шуме се распростиру на 8.106 ха а високе економске шуме на 7687 ха.
2.Пољопривредно земљиште
5.971 ха земљишта погодног за пољопривредну производњу
7.692 ха пашњака
- Минералне сировине
Бројна налазишта украсног камена и минерала,
Значајно налазиште квалитетног речног шљунка и пијеска
Природне љепоте
– Планине; Комови, Бјеласица и Проклетије
– Долине ријека Лима, Злоречице, Краљштице, Требачке ријеке и друге.
Хидропотенцијали који чине бројне ријеке, мањи водопади, извори и врела.
Љековито биље и шумски плодови
Привредни потенцијали
На простору Андријевице, некада значајном раскршћу путева, почеци привређивања везују се за отварање угоститељских, трговинских, занатских радњи.Од тада до данас привредни развој углавном се базира на расположивим ресурсима овог подручја за чије коришћење је одувијек постојао интерес партнера за улагање што је резултирало изградњом већег броја производних капацитета предузећа чије је сједиште ван општине Андријевица.
Након завршетка процеса приватизације нијесу остварени очекивани ефекти, јер нови власници нијесу прилагодили дјелатност тржишним захтјевима што је довело до смањења броја активних предузећа.
ПРИВРЕДНУ АКТИВНОСТ НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ АНДРИЈЕВИЦА ОБАВЉАЈУ:
ПРЕДУЗЕТНИЦИ:
У области занатства 8; у области трговине 16 ; у области угоститељства 16 и у области превоза 25.
ПРИВРЕДНА ДРУШТВА:
ДОО = 59; ОД = 9; АД = 2; ЗЗ = 2; Јавна предузећа = 1 и 9 пословних јединица за пружање услуга у привреди
ПРИВРЕДНИ КАПАЦИТЕТИ У ФУНКЦИЈИ
На основу података о броју и структури привредних друштава која су у функцији види се да је релативно мали број предузећа након промјене структуре власништва наставио са обављањем основне производне дјелатности. Заједничка карактеристика свих субјеката је да се производња обавља у смањеном обиму у односу на претходни период те да није дошло до значајнијих тржишних прилагођавања производног асортимана, што се очекивало од процеса приватизације. Од 11 предузећа из области привреде која су пословала прије почетка процеса приватизације њих 5 тренутно је у функцији.
МП “КЛИМА” АНДРИЈЕВИЦА
Предузеће је приватизовано 2006. године, нови власник је организоао производњу вентилационе опреме као дио ранијег производног програма, па се капацитети фабрике дјелимично користе. Предузеће запошљава 8 радника са орјентацијом да проширењем дјелатности повећа тај број
ДД ”ПАКО” АНДРИЈЕВИЦА
Производни програм:
Израда папирне конфекције са линијом овсет
штампе са припремом
Коришћење капацитета:
Предузеће користи капацитете са 80%
запосленост: предузеће запошљава 33 радника, од чега је
тренутно ангажовано18
проблеми у текућем пословању:
У текућем пословању највећи проблем представља недовољна упосленост капацитета као последица ограничености пласмана.
ПП “БОЈ-КОМЕРЦ” АНДРИЈЕВИЦА
Производни програм:
Производња и прерада дрвета
коришћење капацитета:
Предузеће користи капацитете са 80%
Запосленост: Предузеће запошљава 28 радника и тренутно су сви ангажовани
- ДОО “ЕКО КАТУН” ШТАВНА
Пројекат Еко катуна је први пројекат из области одрживог туризма и екологије и представља почетну фазу развоја еко-туризма на
подручју наше општине
Значај овог пројекта није само остваривање економских ефеката и тржишне валоризације туристичког потенцијала, већ у томе што представља почетни корак развоја производње здраве хране, домаће радиности и других дјелатности које чине основни предуслов стабилног развоја туризма.
Капацитете катуна чине:
Објекти – колибе/ њих 10 / са садржајем за одмор и боравак
5 особа
Заједнички простор за организовање културних и других
активности
Рецепција са потребним садржајима за пружања основних
услуга и продајним пунктом
Уређена стаза за планинаре на Комовима
Храна из домаће кухиње
ХОТЕЛ “КОМОВИ” АД
Хотел “Комови“ се налази у самом центру Андријевице. Располаже са 100 лежајева и потребним пратећим садржајима за пружање туристичких услуга. У непосредној близини објекта налазе се значајни спортски капацитети: фудбалски стадион и стадион малих спортова.
ДОО Комунално