Општина Бојник припада кругу 24 најнеразвијенијих, а по површини (264 км2) и броју становника групи од 27 најмањих Општина Србије. Општи ниво развијености достиже око 40% републичког просека. Он је резултанта релативно уједначених вредности нивоа развијености привреде и привредне инфраструктуре, знатно нижег нивоа животног стандарда становништва и изражених структурних, демографских и других проблема. Развојне тенденције имају стагнантне карактеристике.
Географски положај и природна конфигурација простора Општине су специфични. Он се налази ван најзначајнијих магистралних саобраћајница, али чини природну везу северозападног дела лесковачке котлине са општинама Лесковац, Лебане и Медвеђа. Око 2/3 њене територије је брдско-планинско подручје, са снажним утицајем на формирање релативно неповољне конфигурације мреже насеља и неравномеран територијални распоред економских активности и становништва. Томе се придружује и готово у целини недовољно развијено окружење са ниским степеном међусобне развојне интегрисаности.
264 км2)
13.118 (попис из 2002. године)
36
Основне школе:
„Станимир Вељковић – Зеле“ у Бојнику, са истуреним одељењима:
Црквица
Придворица
Доње Коњувце
Ђинђуша
Лапотинце
Каменица
Плавце
Зелетово
Мрвеш
„Стојан Љубић“ у Косанчићу, са истуреним одељењима:
Горњи Брестовац
Магаш
Кацабаћ
Славник
Граница
Стубла
Горње Бријање
Средња школа ТШ „Бошко Крстић“ – Бојник,
са образовним профилима:
Пољопривреда, производња и прерада хране
Економија, право и администрација
Машинство и обрада метала
Дечији вртић „Ђука Динић“
Пружа услуге :
Целодневног боравка деце
Припремно-предшколског програма
Капацитети :
1 централни објекат у Бојнику
7 објеката ван седишта
Лапотинце
Кацабаћ
Стубла
Косанчић
Горње Бријање
Ђинђуша
Горњи Брестовац
Придворица
24 запослених
191 дете
Услуге примарне здравствене заштите пружају :
Дом здравља у Бојнику
Амбуланте у :
Орану
Лапотинцу
Горњем Коњувцу
Горњем Брестовцу
Основној школи у Бојнику
Здравствена станица у Косанчићу
Туризам у општини Бојник
Разноврсност туристичких мотива је предност општине Бојник на пробирљивом туристичком тржишту која омогућава:
планински, језерски, излетнички, здравствено-рекреативни,
спортско-рекреативни, ловни, риболовни, културно-манифестациони
и сеоски-еко туризам.
За развој туризма на територији општине Бојник постоје јако повољни природни услови. Најзначајнији потенцијали су локалитети на планини Радан, са богатом флором и фауном и очуваним природним амбијентом и акумулација језера „Брестовац“.
Радан планина – По многима, једна је од најлепших планина Србије. Припада родопском планинском систему.
Геолошка основа је од силикатних стена палеозојске старости са кристаластим шкриљцима.
Највиши врх Шапот 1.409 м.
Окружена је венцем планина: Пасјачом, Видојевицом, Ргајском, Соколовицом, које је штите од хладних, влажних струја са северне и западне стране.
На истоку и југу се отвара у пусторечку котлину, где је изложена јачем сунчевом загревању, што условљава топлију и блажу климу. То је произвело својеврстан феномен, јер се храстов појас са класичних 700 м подиже на 800–900 м надморске висине, што омогућава пријатан боравак туриста на овим висинама. Разноврстност вегетације Радана, посебно бројне реликтне (остаци терцијалне прашуме) и ендемичне биљне врсте на уском простору представљају прави ботанички врт.
На истраживаном подручју досада је утврђено 954 врста васкуларних биљака, при чему је само у флори клисуре радана забележено 726 врста, што представља 22% укупне флоре Србије. На подручју Радана забележено је постојање 99 врста птица.
Геоприродне карактеристике као што су повољна клима, богатство водотока, плодно тло и шумски комплекси представљају повољна станишта за многе биљне и животињске врсте, чије истраживање представља основу за заштиту и очување овог подручја.
На североисточним обронцима планине Радан налази се ловиште „Соколовица“, које карактерише надморска висина од 384 до 1400 м, са следећом врстом дивљачи: европски јелен, срна, дивља свиња.