Гаџин Хан je једна од једанаест општина нишавског округа и простире се на површини од 325 km2. Подручје општине има 34 насеља, у којима према подацима пописа становништва 2011. године живи 8.357 становника. По попису 2002. године број становника је био 10.667, 1991.године 12.990, a 1981 године 16.281 становника.

Општина Гаџин Хан убраја се у „старе“ општине с обзиром да више од половине становника- 56% припада старосним групама од 50 година и више. Природног прираштаја нема – на 1000 становника износи – 18,7%, док контингент становништва до 20 година чини свега 15,4% укупног становништва. Читаво сеоско подручје је захваћено јаким миграционим кретањима. У структури насеља само Гаџин Хан има преко 1000 становника, једно насеље између 800 и 1000 становника, 3 насеља 500 – 800, 15 насеља 500 – 200, 6 насеља од 200 – 100 и 8 насеља мање од 100 становника.

Критична маса активног становништва износи 64%, учешће пољопривредног становништва у односу на укупно становништво 45,7% (3 пута више од републичког просека), док његов активни део достиже 88,6%. Незапослено је 1252 лица од тога 620 жена, неписменог становништва је 19%, по националности је 97,4% Срба, 1,2 Рома и остали 1,4%. Пољопривредно земљиште је најобимнији ресурс, простире се на 18373 хектара (56,5% укупне површине). Оранице и баште простиру се на 53% пољопривредног земљишта, воћњаци заузимају 7,2 %, виногради 2,6%, ливаде 10%, пашњаци 27,2%. Индивидуални сектор располаже са 84% укупног пољопривредног земљишта.

На подручју општине верификоване су значајне резерве минералних сировина различитог степена истражености. Најзначајније су: руда калцит, на локалитету Ћелије са високим степеном чистоће (99,7%) и белине (98%) са утврђеним резервама од 1.600.000 тона, односно за 36 година експлоатације, и руда бетонит на локалитетима Личје и Равна Дубрава, са утврђеним резервама за 30 година експлоатације. Шумско богатство је релативно велико, 11691 хектара (33,4% територије), преовладавају цер и буква. Индивидуални сектор располаже са 60% шума, посечена дрвна маса годишње износи 1.700 м3.

Укупан број запослених креће се око 2100 радника, од тога је око 1000 квалификованих. Према подацима на подручју општине Гаџин Хан регистровано је 84 приватних предузећа и 701 радња. На подручју општине изграђени су путеви дужине 162 км, од тога регионални 54 км и локални 88 км, који се налазе у изузетно лошем стању, јер им је век употребе истекао (рађени 70-тих година).

Поштански саобраћај се одвија са 3350 прикључака и шест телефонских централа.
У основно образовање укључено је 500 ученика у 6 вишеразредних одељења и 19 нижеразредних у оквиру јединствене школске установе „Витко и Света“ Гаџин Хан. Основни видови здравствене заштите обављају се у Дому здравља у Гаџином Хану и 7 амбуланти са око 70 запослених.

Подручје општине Гаџин Хан према квалитету земљишта и климатских услова погодно је за гајење јагодичастог воћа (јагода, малина, купина и вишања), кукуруза, ситнолиснатог дувана, а посебне услове има за развој сточарства, јер 37,2% укупног пољопривредног земљишта је под ливадама и пашњацима. Напомињемо да је Сува планина, која већинским делом припада подручју општине Гаџин Хан имала највећи број оваца у Југославији.