На удаљености од 50 км од регионалног центра Бања Лука, на путу према Травнику и Сарајеву, налази се општина Кнежево.

Кнежево је брдско планинска општина смјештена у југозападном дијелу Републике Српске, на обронцима планина Осмаче, Тисовца, Чемернице, Влашића и Јежице. Погранична Општина са Федерацијом БиХ, просеже се уз десну обалу ријеке Угар. Обухвата површину од 337,45 квадратних километара, од чега је око 57% територије под врло квалитетним шумама лишћара у нижим подручјима и четинара у вишим подручјима. Надморска висина територије Општине креће се од 600 метара у југозападном дијелу, па све до 1 400 метара у југоисточном дијелу.

Граничи са општинама: Котор Варош, Челинац, Бања Лука и Мркоњић Град из Републике Српске, а из Федерације БиХ са општинама: Јајце, Добретићи и Травник. Осим ријеке Угра, ту су још и ријеке Иломска, која је десна притока Угра и Цврцка, лијева притока ријеке Врбање. Територија општине Кнежево, богата је природним планинским изворима и испресјецана многобројним потоцима. Све ријеке и потоци припадају сливу Врбас.

Општина је територијално организована у 12 мјесних заједница и то: Бастаји, Имљани, Јаворани, Корићани, Кнежево, Мокри Луг, Живинице, Рађићи 2, Шолаји, Влатковићи, Костићи, Бокани и Пауновићи.

Према подацима Агенције за статистику, на основу резултата пописа из 2013.године, у општини Кнежево живи 10.800 становника, од чега 94,80% чине Срби, 4,40% Бошњаци, 0,30% Хрвати и 0,50% припадници осталих народа, у 3.188 домаћинстава.

Урбани дио Општине смјештен је на надморској висини од 861метар.

Кнежево је са регионалним центром Бања Лука повезано путном комуникацијом Р – 414, а са Котор Варошом и даље према Травнику са путем Р – 413. Сви центри мјесних заједница повезани су са асфалтираним саобраћајницама од локалног значаја.

КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКО НАСЛИЈЕЂЕ

Посебно национално благо чине старе цркве брвнаре, у селима Имљани и Јаворани које су грађене у османлијско вријеме и седам српских православних цркви (Имљани, Влатковићи, Кнежево, Живинице, Отловићи, Рађићи и Јаворани).

Црква брвнара Светог Пророка Илије у Имљанима у засеоку Макарићи је филијални храм парохије имљанске. Датира од око 1463.године и претпоставља се да је из доба Немањића. Од 1463-1557.године била је сакривена на ушћу Кобиљске ријеке у Угру на данашњем мјесту Црквена. О њеном преношењу на данашњу локацију постоје различите легенде. У овој цркви се чува вриједна реликвија позната као “ђедовски штап”, за коју локално становништво вјерује да је то штап Светог Јована Крститеља.

Црква брвнара Свети Никола у Јаворанима је једна од најстаријих цркава те врсте на подручју бањалучке регије. Саграђена је 1757. године. Није се налазила на истом мјесту гдје и данас, јер је пренијета на оближње брдо у Јаворанима због Турака. Црква је недавно обновљена. О овој цркви кружи занимљива легенда да сама прелази са брда на брдо, што је наравно плод маште сељана. То у ствари и није непотпуна истина, јер је црква за вријеме Турске владавине стварно премјештана, у току ноћи растављана па поново склапана, са брда на брдо и тако пар пута.

Парохијски храм Рођења Пресвете Богородице у Имљанима подигнут је 1881. године. Освјештао га је 21.09.1887. године митрополит дабробосански Сава Косановић. У овом храму налазе се иконе: Светог Симеона Богопримца, Исуса Христа и Свете Богородице. У овој цркви се налази и стари аустроугарски сеф.

емеље храма Свете Тројице у Влатковићима је 1998.године освештао епископ бањалучки Јефрем.

60306439_1942394179198416_59377076758642688_n

Парохијски храм Рођења Пресвете Богородице у Кнежеву грађен је од 1934. године до 1937.године. На мјесту данашње цркве била је 1913.

год. направљена дрвена црква на Преображење Господње. Пошто су у то вријеме постојале бројне пријетње за зидање цркве, а нарочито да ће уколико буде саграђена, бити и запаљена, мјештани православне вјере заједно са неколико истакнутих домаћина су се досјетили, да управо на овај дан, када пада и рођендан цара Фрање Јусуфа 1, израде и склопе дрвену цркву,одрже молитву и иза молтиве одрже Благодарење поводом рођендана. Како бих исту очували од пријетњи да је „комшије“ не запале, поред дрвене мале цркве промјера 5 метара дужине и 4 метра ширине, истакну даску са натписом: „ У име Њ.К. и Ц. Величанства Фрање Јосифа 1.“ Ову дрвену цркву је 1925. године освјештао митрополит бањалучко-бихаћки Василије Поповић. Године 1937. завршено је зидање нове цркве на истом мјесту гдје се налазила мала дрвена капелица. Током другог свјетског рата црква је била јако оштећена, али је добротворним прилозима у потпуности обновљена.

Храм Светог Николаја у Живиницама подигнут је 1921. год. на мјесту старије цркве саграђене 1850. год. Освјештао га је 1921. год. митрополит бањалучко-бихаћки Василије Поповић. Храм је запаљен за вријеме другог свјетског рата, а обновљен у периоду 1950-1964. године. У овом храму налазе се иконе: Светог Николаја, Свете Богородице, Светог Великомученика Георгија, Тајна вечера и др.

Храм Светог Василија Острошког у мјесту Отловићи започета је градња 2006.

Храм Свете великомученице Марине у Рађићима започет је са градњом 1996.године. Tемеље Храма је освјештао епископ бањалучки Јефрем.

Храм Светог Николе у Јаворанима подигнут је 1930. године, а освјештао га је епископ зворничко-тузлански Нектарије 1931. године. У овом храму налазе се иконе: Светог Николаја, Свете Богородице, Светог Пророка Илије, Исуса Христа и икона Тајна вечера.

У насељу Махала, налази се Џамија која је реконструисана послије рата и темељи старе џамије (који потичу из прве половине XVII.вијека), за коју предања кажу да је јединствена на простору Југоисточне Европе, јер се у њеној унутрашњости налази мезар њеног вакифа – Скендер – деде.

Од већег броја некропола са стећцима на кнежевској општини најпознатија је имљанска некропола “Мрамор”, која се састоји од пет стећака. Четири стећка припадају плочастом типу а средишњи стећак лежи преврнут. Орнаментику стећка чини стилизирани љиљан, полумјесец, пластични круг и три полулопте. Друга некропола “Ђидолово гробље” налази се у близини Угра. Састоји се од седам камених и седрених сандука без натписа и орнаментике. У селу кобиља на 900 метара надморске висине налази се трећа некропола. Састоји се од десет стећака, од којих девет припадају плочастом типу. Плочасти стећци немају орнаментику, већ само стећак у облику високог сандука. Орнаментику овог стећка чине велики пластични полумјесец, у којем је кружница са урезаним крстом. Стећак у селу Баштина истиче се рељефом руке која држи штаку. На лицу стећка још су два сокола, полумјесец, крст и сунце. На подручју општине евидентан је и извјестан број споменика из Другог свјетског рата. Код ушћа Иломске у Угар видљиву су на једном бријегу остаци средњовјековне утврде Оштрца, док су у кањону видљиви остаци караванског пута. У сеоским насељима Имљани, Влатковићи, Корићани и Кобиља има доста сачуваних сеоских агломерација аутохтоне архитектуре, које са аспекта туристичке валоризације овог краја значе не само значајну специфичну друштвену ријеткост, већ је далеко већа њихова пејзажна вриједност и очување за наредне генерације.