Oпштинa Кнић налази се на 43° 55′ 43″ географске ширине и -20° 42′ 54″ географске дужине. Припада Шумадијском округу, окружена oпштинама Крагујевац, Краљево, Чачак и Горњи Милановац. Заузима порвршину од 413 км са 36 насељених места у којима живи 14.237 становника (попис 2011. год.)
Сам географски положај општине обезбеђује веома добру саобраћајну повезаност са околином. Саобраћај се углавном одвија преко државних путних праваца Крагујевац – Чачак, Крагујевац – Краљево, Кнић – Баре, Крагујевац-Горњи Милановац, преко којих се обезбеђују излазак на ауто-пут Београд-Ниш и Ибарску магистралу. Повезаност општинског центра Кнића чија се седишта налазе на двадесетом километру магистралног пута Крагујевац-Чачак, са насељеним местима на подручју општине обезбеђују се локалним путевима у дужини од 92 км, од чега је 66 км асфалтирано.
Кнић је од већих градова у у свом окружењу удаљен: од Крагујевца 20 км, Чачка 41км, Краљева 43 км, Горњег Милановца 33 км, а од Београда 140 км. Преко територије Кнића пролази значајан међународни железнички коридор Крагујевац-Краљево, као и два магистрална пута који општину повезују са ибарском магистралом, Чачком и Горњим Милановцом.
Рељеф Кнића карактеришу изражене висинске разлике између појединих предела. Плодне површине око реке Груже и њених притока имају просечну надморску висину од 270 метара, а узвишења према Руднику, Гледићким планинама, Котленику и другим планинама пењу се на око 500 метара надморске висине.
Овај део јужне Шумадије богат је шумом, водом и плодном земљом. Овакав рељеф и плодна земља око реке Груже веома је погодна за ратарске и повртарске културе, а читаво подручје за воћарство и сточарство.
Климатске прилике овог подручја карактеришу умерено хладне зиме и умерено топла лета, што су основна обележја умерено континенталне климе.
Туризам
Општина Кнић читавом територијом припада подручју Груже, најживописнијем делу Шумадије, која својим положајем и даром природе има идеалне услове за бављење туризмом. Туризам у нашим крајевима почео је да се развија седамдесетих година прошлог века. Најразвијенији видови туризма су сеоски, спортско рекреативни, ловни и излетнички туризам.
Окосницу туристичке понуде чини сеоски туризам. У туристичку понуду укључена су села Борач, Честин, Драгушица, Жуње, Губеревац. За постигнуте резултате у развоју, унапређењу и промоцији сеоског туризма у нашој општини, гружанска села Жуње, Борач и Грабовац награђена су признањем “Туристички цвет” који додељује Туристичка организација Србије. Осим сеоског туризма све актуелнији и спортско-рекреативни туризам.
У Централном делу општине, на реци Гружи формирано је истоимено језеро. Гружанско језеро се убраја у групу језера која поседују одличне услове за бављење спортова на води. Због своје специфичне тежине и брзине мешања воде, најпогодније је за спортисте који користе весла. Изузетну погодност представља то што је језеро дугачко око 8 км и састоји се из два дела. У једном делу налази се размерена веслачка стаза, а у другом делу које је дугачко око 5км, су такви услови да без обзира колико јак ветар дува, увек је могуће да се несметано весла јер се налази у усеку између брда и има тзв “мирне” воде. Остварена је добра сарадња са Веслачким савезом и Веслачким клубовима у Србији.Веслачки савез Србије у сарадњи са општином Кнић саградио је хангар за смештај чамаца и два понтона (сплава) за излазак спортиста на воду. На Гружанском језеру одржана су два државна првенства за сениоре и кадете 2001.и 2002.г.
Ловни туризам је интересантан за ловце из иностранства и организује се у сарадњи са ЛУ ’’Владан Милошевић’’ из Кнића. У селу Борчу и Губеревцу традиционално се организује хајке на лисицу гоничима које се убрајају се у веће манифестације овог типа у републици.
Гружанско језеро је богато разноврсном рибом и представља омиљено место за љубитеље спортског риболова.
У оквиру излетничког туризма незаобилазна места за посете туриста су манастир Каменац из XV века у селу Честин, брана на Гружанском језеру у селу Пајсијевић и црква у селу Борач из XIV века задужбина деспота Стефана Лазаревића. Село Борач је надалеко познато по Борачком кршу-природној реткости , на чијем врху се налазе остаци средњовековног града из доба деспота Стефана Лазаревића.