Opština Lopare

Општина Лопаре се налази у сјевероисточном дијелу Босне и Херцеговине (БиХ) и дио је ентитета Република Српска.

У току 1992. године, од територије некадашње општине Лопаре настале су двије општине, и то општина Лопаре у РС и општина Челић која је дио Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ).

Садашња општина Лопаре заузима површину од 299,8 км² и граничи с општинама Угљевик и Бијељина у РС, Теочак, Сапна, Тузла и Челић у ФБиХ, те са Дистриктом Брчко.

Општина је смјештена на прелазу планине Мајевице ка равницама Семберији и Посавини, и представља средиште овог дијела Подмајевице. Цијело подручје карактерише велики број мањих водених токова, а кроз град Лопаре протиче ријека Гњица. Град Лопаре се налази на просјечној надморској висини од 235 м. Природни ресурси којим располаже општина Лопаре су пољопривредно земљиште, шуме и камен, док у мањем и неиспитаном обиму има камене соли и руде угља.

Кроз општину пролази регионални пут Тузла–Брчко и магистрални пут Бијељина–Тузла. Дужина категорисане путне мреже на подручју општине износи 204 км , а има и 333 км некатегорисаних путева.

СТАНОВНИШТВО

Према посљедњем попису становништва из 1991. године, општина је имала 32.537 становника, од чега 18.243 Срба, 11.990 Бошњака, 1.263 Хрвата и 1.041 Осталих. Важно је напоменути да је током 1992. године, површина општине смањена за око 30%, те да готово трећина пријератних становника општине Лопаре данас живи у сусједној општини Челић . У току и након рата дошло је до значајних промјена у демографској структури становништва, а према процјенама Завода за статистику РС за 2005. годину, на подручју данашње општине Лопаре живи 17.101 становника , што је за 47,5% мање у односу на број становника из 1991. године

Општину Лопаре чине 29 насељених мјеста организована у 25 мјесних заједница То су Бобетино Брдо, Брусница, Јабланица, Коњиковићи, Корај, Кореташи, Козјак, Лабуцка, Липовице, Лопаре, Мачковац, Милино Село, Миросавци, Мртвица, Пељаве, Пипери, Пирковци, Подгора, Прибој, Пукиш, Пушковац, Тобут, Вакуф, Вукосавци и Завршје.

ОБРАЗОВАЊЕ

БРАЗОВНЕ УСТАНОВЕ

  Образовни систем у Републици Српској је у надлежности Републике Српске – Министарства просвјете и културе РС. Оснивачи васпитно-образовних установа су Општине на чијој територији установе пружају услуге образовања и васпитања дјеце, као и доквалификације и преквалификације одраслих, на територији конкретних општинских уписних подручја.На територији општине Лопаре, стратешке циљеве  васпитања и образовања остварују:

ЈУ ОСНОВНА ШКОЛА „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ“ КОРАЈ

www.skolakoraj.com/

 Основна школа у Корају отворена 1882. године. Према историјским чињеницама, школа је  у школској 1882/83. години радила капацитетом од 60 ученика. Школа је носила назив „Братство и јединство“ све до 1993. године. Рјешењем Министарства образовања науке и културе број УПИ-02-23/93 школа у Корају добија назив ОШ „Доситеј Обрадовић“ Корај, а у њен састав улазе подручна одјељења: Пушковац, Милино Село, Бобетино Брдо, Мртвица, Кореташи, Миросавци и Пукиш. Одлуком о усклађивању акта о оснивању број 04/1-012-2-993/12 од 19. 04. 2012. године Владе Републике Српске школа је добила назив: Јавна установа Основна школа „Доситеј Обрадовић“ Корај, Лопаре. У школи се уче два страна језика: енглески и француски (други језик). Директор школе је Јово Николић. Настава, у школској 2012/13. години, изводи се у 16 одјељења од првог до деветог разреда, од чега је 5 „чистих“  и 11 комбинованих одјељења. У школи ради 44 радника, од чега 28 наставника. Наставу похађа 165 ученика.

ЈУ ОСНОВНА ШКОЛА „СВЕТИ САВА“ ЛОПАРЕ

 Једна од најстаријих васпитно-образовних установа на подручју општине Лопаре јесте основна школа у Лопарама, која је са радом почела крајем 19. вијека (према писаним документима око 1880. године).  Почетак рада школе у насељу Лопаре везан је за 1921. годину. До 1993. године школа је носила назив Основна школа „Иван Марковић Ирац“. Од 1993. године школа носи назив: Основна школа  „Свети Сава“ Лопаре. Поред централне школе у саставу, ЈУ Основна школа „Свети Сава“ Лопаре, налази се и шест подручних одјељења: Мачковац, Јабланица, Пипери, Брусница, Вукосавци и Тобут. У школи се уче два страна језика: енглески и руски. Директор школе је Новица Митровић. Наставу у школској 2012/2013. години похађа око 540 ученика. Тренутно је у школи ангажовано око 75 запослених лица.

ЈУ ОСНОВНА ШКОЛА „ВЕЉКО ЧУБРИЛОВИЋ“ ПРИБОЈ

 Прибојска школа спада међу најстарије школске установе на подручју Мајевице и њене шире околине (у писаним документима помиње се школа у Пробоју око 1878. године). Посебно значајан период у дугој историји ове школе представља долазак и рад учитеља Вељка Чубриловића, с почетка 20. вијека. Учитељ Вељко је оставио неизбрисиви траг у развоју и унапређивању школства у Прибоју. Због тих заслуга, школа у Прибоју с поносом носи његово име кроз различите епохе и државна уређења. Централна школа у Прибоју у свом саставу има и четири подручна одјељења: Подгора, Бријест(нема уписаних ученика),  Липовице и Пељаве. У школи се уче два страна језика:енглески и њемачки. Директор школе је Драган Јовић. У школској 2012/2013. години наставу похађа 209 ученика распоређених у 16 одјељења. У школи ради око 45 запослених, на наставним и ваннаставним пословима.

СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР „ВУК КАРАЏИЋ“ ЛОПАРЕ

 Прва генерација средњошколаца у Лопарама уписана је септембра, 1977. године, када је са радом започела ова васпитно-обра-зовна установа. Дуго година школа је носила назив „Центар за усмјерено образовање  Лопаре“. У овој школи образовале су се генерације гимназијалаца, машинских техничара, електротехничара, економских и правних техничара, трговаца, дрвопрерађивача, угоститеља и многих других занатских занимања. Од 1993. године школа носи назив Средњошколски центар „Вук Караџић, по истакнутом српском реформатору језика. Данас средњошколски центар образује гимназијалце, пословно-правне техничаре, економске техничаре, техничаре рачунарства. Наставу похађа 321 ученика распоређених у 16 одјељења. У центру је запослено 42 радника. Директор школе је мр Мићо Стојишић.

ДЈЕЧИЈИ ВРТИЋ „ЛОПАРЕ“

Прва предшколска установа за васпитање и образовање дјеце узраста од 3 до 7 година, на општини Лопаре основана је 1981. године, под називом „Радна организација предшколског васпитања и образовања“. Ова установа успјешно је дјеловала све до почетка рата на овим просторима. Одлуком СО-е Лопаре децембра 1998. године установа наставља са радом, под називом Дјечији вртић „Лопаре“. Предшколско васпитање и образовање је прије свега процес „раног учења“ и формирања личности дјетета од рођења до поласка у школу, који се одвија без обзира на услове у којима дијете живи. Дјелатност Дјечијег вртића Лопаре дефинисана је Одлуком о оснивању Дјечијег вртића Лопаре бр:01-109/98 од 22.12.1998. год. која гласи: Дјечији вртић „Лопаре врши“: васпитно-образовни програм дјеце од 3 до 7 година у трајању од девет сати дневно, боравак, предшколско васпитање и образовање и превентивна здравствена заштита дјеце предшколског узраста, организацију заједничког живота, игре и забаве дјеце предшколског узраста, сарадња са родитељима и пружање стручне помоћи у васпитању, образовању и њези дјеце, постизање што правилнијег развоја дијетета и у том циљу обезбјеђује најосновније услове као што су: простор, санитарни уређаји, дидактички материјал, правилна и хигијенска исхрана, максимално одржавање чистоће простора и предмета са којима дјеца долазе у додир, те одржавање личне хигијене дјеце, сарадња са здравственим установама у циљу цјеловите заштите здравља дјеце и предузимање превентивних мјера. У установи је запослено 5 радника ( 2 васпитача, куварица, спремачица и економ). Директор Дјечијег вртића „Лопаре“ је Даниела Цвијановић.

КУЛТУРА

Први Дом културе у Лопарама изграђен је послератном периоду 1947.-1948. године у коме је вршено описмењавање становништва, приређиване су приредбе, приказивани филмови, а у исту зграду била је смјештена и библиотека.

Јавна установа «Центар за културу и информисање Лопаре»,

Данашња зграда Дома културе, стављена је у функцију 2010. године као вишенамјенски објекат, када је одлуком СО Лопаре основана Јавна установа «Центар за културу и информисање Лопаре», која сада егзистира као комплексна установа. Укупна површина објекта, приземље и спрат износи око 1100 метара квадратних.

Под једним кровом налази се Народна библиотека «Десанка Максимовић» Лопаре, која независно од Центра у организационом и правном смислу обавља своју дјелатност на више од 300 метара квадратних. Просторије редовно користи СПКД «Просвјета» Лопаре, као и омладински клуб «ОКЛОП» који своје активности проводи у Омладинском инфо центру Лопаре. Центар пружа сву стручну и техничку помоћ НВО, и другим удружењима грађана које се баве културним, омладинским и сличним активностима.

Борачкој организацији Лопаре намјенски додијељен на коришћење простор у објекту Дома културе. Спомен соба за погинуле припаднике ВРС 1992.-1995. године која је отворена поводом Ђурђевдана крсне славе општине Лопаре 06. маја 2012. године.

ЈУ «Центар за културу и информисање Лопаре» је мјесто дешавања културних, умјетничких и забавних програма, те сусрета и координације најразличитијих културних иницијатива на нашем подручју. ЈУ Центар за културу и информисање Лопаре обављајући своју дјелатност доприноси укупном развоју, културно умјетничке и забавне сцене општине Лопаре кроз, подстицање културног стваралаштва, приказивање разноврсног сценско-умјетничког и забавног програма, развоја и његовања традиционалних и нових културних вриједности овог поднебља, културно-умјетничког и аматерског стваралаштва у области књижевности, позоришта, ликовног и музичког стваралаштва, очувања фолклорног и етно стваралаштва, трибинског програма са актуелним темама, едукативних радионица, дјелатности издаваштва, информисања и едуковања грађана и друге манифестације различитог типа.

Народна библиотека „Десанка Максимовић“ у Лопарама – Први подаци о организованом библиотечком раду у Лопарама потичу из 1922. године када је према правилима одобреним од Покрaјинске управе за БиХ у овом мјесту основана Српска читаоница која је од 1925. године под својом управом имала и сталну књижницу „Просвјете“. 1935. године, након што су установљена нова правила, у Лопарама је основана Народна књижница и читаоница. Налазила се у приватној згради коју јој је уступила Црквена општина. Почетком рата, 1941. године, Библиотека је престала са радом. Књижни фонд није сачуван. Тек 1955. године, о раду библиотеке, свједоче писани подаци – сачувана је књига инвентара у којој је уведено 375 књига и Kњига задужења са именима читалаца. Наредне, 1956. године, Општинска библиотека, како је тада називана, имала је 501 посјетиоца, а прочитане су 544 књиге. Не постоје подаци о финансирању па се претпоставља да су ту повремено радили само ентузијасти. 1958. године, на основу Закона о библиотечкој дјелатности, Народни одбор Општине Лопаре oсновао је Општу (народну) библиотеку чији рад, осим у једном краћем периоду, непрекидно траје до данас. У протеклих пет деценија рад ове установе се одвијао у разним облицима организовања. Од оснивања па до 1962. године, егзистирала је самостално, а онда је постала организациона јединица – у међувремену новооснованог – Народног универзитета. Почетком 1992. године Народни универзитет је трансформисан у Центар за културу. Због ратних дејстава, која су убрзо услиједила, није било могуће организовати рад ни једне друге дјелатности културе, осим библиотечке, али ни то није било без тешкоћа. 1995. године, на иницијативу Министарства културе Републике Српске, Општина Лопаре је донијела одлуку да ова установа постане самостална. Тада је, на приједлог одборника Скупштине општине, добила и посебно име – Десанка Максимовић. Библиотека је од априла 2010. године поново на локацији на којој је била до 2002. године, у центру Лопара, у Улици Десанке Максимовић бр.1. У новоизграђеном је, вишенамјенском објекту ЈУ Центар за културу и информисање Лопаре. Укупан фонд у 2010. години износи 23 884. библиотечких јединица.

СПКД „Просвјета“ из Лопара

Српско просвјетно и културно друшртво „Просвјета“ основано је 1902. године у Сарајеву од стране групе српских интелектуалаца тог времена. Рад СПКД „Просвјета“ је забрањиван у неколико наврата – услијед бурних историјско – политичких прилика на Балкану, па је Друштво три пута обнављало свој рад. СПКД „Просвјета“ је функционисала у периодима:

  • од 1918. до 1941. године;
  • од 1945. до 1949. године и
  • од 1990. године до данас.

СПКД „Просвјета“ је, у периоду своје експанзије (1902-1914), реализовала највећи број активности из, надасве, садржајног програма рада:

  1. ШКОЛОВАЊЕ ОМЛАДИНЕ ( образовање дјеце- посебно женске, стипендирање ученика и студената, оснивање школа за домаћице, оснивање ђачких домова, оснивање српских земљорадничких задруга, оснивање Музичке школе у Градишкој и оснивање библиотека).
  2. КУЛТУРНО И ПРОСВЈЕТНО УЗДИЗАЊЕ СРПСКОГ, А И ОСТАЛИХ НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (течајеви за неписмене, просвјећивање одраслих и одржавање популарних предавања).
  3. ОСНИВАЊЕ ИЗДАВАЧКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ И ПОПУЛАРИЗАЦИЈА КЊИГЕ У НАРОДУ ( штампање „Просвјетине“ Читанке и Буквара, Календар „Просвјета“ и „Просвјета“ лист за народно просвјећивање).
  4. ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ ( оснивање организације „Сокола“ и „Побратимство“ и др.).

СПКД „Просвјета“ данас дјелује кроз 45 општинских и градских одбора, и пододбора, а све под окриљем Главног одбора СПКД „Просвјета“ смјештеног на Палама. У оквиру Главног одбора су и ОО Лопаре и пододбор Прибој. Идеје, циљеве и задатке СПКД „Просвјета“ на Мајевици донио је учитељ Вељко Чубриловић, доласком на службу у школу у Прибој. У периоду свог боравка и рада у Прибоју (од 1910. до 1914. године) поред, спортског друштва „Соко“, антиалкохоличарског друштва „Побратимство“, „Народне читаонице“, основао је и Пододбор „Просвјете“ у Прибоју. Рад ОО СПКД „Просвјета“ обновљен је 1991. године када је формиран ОО Друштва у Лопарама.Одбор је дјеловао све до априла 1992. године када прекида свој рад. Рад ОО Друштва настављен је формирањем иницијативног одбора 20. 12. 2002. године, док је Обновитељска скупштина одржана, 22. 2. 2003. године. ОО СПКД „Просвјета“ Лопаре, данас, за циљ има реализацију програма културно – јавне и просвјетне дјелатности, на територији цијеле општине Лопаре, и шире.

ОО Друштва броји око 150 чланова, укључујући чланове подмлатка.
У оквиру одбора и пододбора дјелују сљедеће секције:

  1. Секција за очување народне традиције,
  2. Фолклорна и ритмичка секција,
  3. Ликовна секција,
  4. Литерарна секција и
  5. Драмска и рецитаторска секција. Споменици културе:

Некрополе стећака

Наше подручје има велики број некропола стећака: „Светљика“- Вукосавци, „Хруст“- Пељаве, „Језера“- Липовице, Пипери, „Мраморје“- Тобут, „Доње Мраморје“- Бријест, „Бијелића гробље“- Тобут Подгора, „Доњи Луг“- Јабланица. На наведеним локацијама налази се преко 100 стећака.

Сакрални споменици:

Храм у селу Горњи Мачковац датира из времена краља Драгутина и саграђен је на темељима храма (Намастира) Светог Димитрија из 1843. године. Најстарија је црква подмајевичког краја и као такав представља културо – историјско наслеђе од великог значаја. Овај храм запаљен је за вријеме Другог свјетског рата и до темеља је изгорио. Драгоцјености из цркве (иконе) сачуване су и налазе се у Народном музеју у Тузли. У последњих неколико мјесеци интензивно се ради на обнови ове светиње.

Храм у Прибоју посвећен „Рођењу пресвете Богородице“, а почетак градње ове светиње везује се за 1880. годину. Првобитна црква рушена је и у току свог постојања претрпјела је бројна оштећења.

Храм у Лопарама посвећен је „Покрову Пресвете Богородице“, налази се у центру Лопара. Освећеље темеља ове цркве извршено је 1993. године, а освећење крстова и звона на цркви извршио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански Господин Василије.

Храм у Мачковцу посвећен је „Рођењу Пресвете Богородице“. Градња овог храма започела је 1913., а завршена је 1914. године. Освећење храма извршено је 1916. године, а освеђење је извршио Епископ зворничко-тузлански Иларион Радоњић.

Културне манифестације

Светосавска академија културни је догађај који се одржава неколико година уназад. Организатори овог догађаја су Светосавска омладинска заједница из Лопара и Црквена општина Лопаре, а манифестација се организује у част нашем светитељу и просветитељу Светом Сави.

Мајевичко посијело организује СПКД „Просвјета“ и Центар за културу и информисање. Циљ ове, сада већ традиционалне манифестације, је упознавање младих нараштаја са културним наслијеђем и очување народне традиције и обичаја мајевичког поднебља и на овај начин настоји да се од заборава сачува, традиција, обичаји, пјесма и игра подмајевичког краја.

Крсна слава општине Лопаре – Ђурђевдан, један од најзначајних датума у општиии Лопаре. Поводом тога традиционално се организује и одржава манифестација „Ђурђевданске свечаности“ у оквиру којих се одржава богат културни, забавни и спортски програм се обиљежава низом културних догађаја, уз активно учешће свих културних установа и удружења из општине Лопаре.

Дани дијаспоре посвећени су Мајевичанима у иностранству, а основни циљеви су јачање веза , Мајевице са дијаспором, кроз организовање, културних, забавних, спортских и других догађаја, како би обновили покидане пријатељске и родбинске везе, матице, односно становништва Лопара и Мајевице са дијаспором. У оквиру ове манифестације организују се представе, изложбе и други културно-забавни догађаји.

Ликовни сабор „Мајевица“ седмодневна манифестација која се одржава окупљањем већег броја сликара са наших простора и из Србије, у Горњем Прибоју у Атељеу 313. Након завршетка сабора, организује се изложба са радовима насталим на сабору. Слике се излажу у просторијама Центра за културу и информисање у Лопарама.

Изложбе ученичких радова организују се традиционално излагањем најбољих ученичких радова у холу Центра за културу и информисање у Лопарама

Дјечија недеља обиљежава се у првој седмици мјесеца октобра. Ови дани испуњени су дјечијом игром, пјесмом, маскембалом, наступима, а неријетко имају и хуманитарни карактер. Наиме, дјеца из Дјечијег вртића у Лопарама претходних година остарила су значајне приходе од продаје својих радова, а сав приход ишао је у хуманитарне сврхе. Поред дјеце из Вртића, млађи ученици основне школе „Свети Сава“ из Лопара ову манифестацију обиљежавају својим учешћем у догађајима приређеним поводом Дјечије недеље.

Позоришни дани за младе, Центра за културу и информисање у Лопарама.

И друге kултурне, забавне и едукативне манифестације и догађаји разног програмскиг садржаја – Центар за културу и информисање

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

На подручју општине Лопаре главни носилац социјалне заштите је Центар за социјални рад, установа чија се дјелатност састоји у обављању послова социјалне и дјечије заштите, породичне заштите, старатељства и усвојења, извршења васпитних мјера и мјера појачаног надзора, услуга социјалног рада и других послова предвиђених Законом о социјалној заштити.

Када су се стекли одговарајући предуслови, прије свега материјални, 1983. године основан је Центар за социјални рад Лопаре који од тада дјелује као самостални правни субјект за обављање послова социјалне заштите. Од 1991. године Центар за социјални рад своју дјелатност обавља у новим просторијама, гдје се и данас налази и располаже са одговарајућом рачунарском техником. Центар располаже и службеним возилом које је набављено из средстава општине Лопаре, што увелико олакшава рад на терену. Данас у овој установи ради седам стално запослених радника. Од укупног броја запослених лица, два су социјална радника и један правник.

Тренутно у систему социјалне заштите постоји неколико установа социјалне заштите чији је оснивач Република, а са подручја општине Лопаре има 12 лица која су смјештена у неке од тих установа. Док за васпитно занемарену и запуштену дјецу не постоји нити једна установа у Републици.

Уз помоћ општине Лопаре, Центар за социјални рад је протеклих година извршио адаптацију и изградњу неколико породичних кућа за лица у стању социјалне потребе. Већ једанаест година Јавни фонд за дјечију заштиту Бијељина уз сарадњу Центра за социјални рад финансира програм под називом „Социјализација дјеце Републике Српске“, чији је циљ повезивање и дружење дјеце са посебним потребама са другом дјецом.

Холандска организација под називом „Pax Kinderhulp“ (Помоћ Дјеци) је 2008. године донирала пакете (обућа, одјећа, играчке) који су посредством Центра за социјални рад подијељени социјално угроженим породицама. Осим тога, исте године је та хуманитарна организација у сарадњи са Центром за социјални рад Лопаре и канцеларијом ОСЦЕ-а у Сарајеву организовала зимовање у Холандији за око 45-оро дјеце са наше општине. Зимовање је трајало три седмице и циљ је био да се дјеци која су директно или индиректно претрпјела рат или друге несреће пружи љубав и пажња од стране холандских породица као и разне групне активности. Све везано за то зимовање, као и израду пасоша дјеци која их нису имала, финансирала је холандска организација „Pax Kinderhulp“.

Уназад пар година, али и ове 2013. године Општина Лопаре, хуманитарне организације из дијаспоре „Удружење Мајевичана у Швајцарској“ и „Хуманитарно удружење жена Мајевица“, посреством Центра за социјални рад за Божићне празнике дијеле пакте помоћи социјално угроженим категоријама становништва. Ове године је подијељено 170 пакета помоћи који су од великог значаја за те категорије становништва.

Contact

email
loparena@teol.net
address
Lopare
phone
055-650-178