Општина Пландиште смештена је на половини магистралног пута Зрењанин –Вршац, на 85 km од престонице Србије, на регионалном путу Пландиште, Алибунар, Панчево, Београд. Од Новог Сада удаљена је 125 km. Простире се на 383 километра квадратна југоисточног дела Војводине. Њене границе запљускује воде реке Брзаве, канала Дунав Тиса Дунав и Шулховог и делом је ослоњена на румунску границу. Обилује обрадивим површинама, каналским потенцијалима, богатим ловним теренима, нафтним пољима, двестогодишњим парковима, дворцима са краја 18 и почетком 19 века.
Демографски гледано спада у ред средње насељених општина у којој живи 11.336 становника. Пландиште, седиште општине, има 3.825 становника.
Национална структура становника је богата. На овим просторима у узајамном уважавању живи 20 нација и етничких група. Српски, македонски, мађарски, румунски, и словачки језици су равноправно у употреби у свим државним институцијама.
Општина Пландиште је данас релативно сиромашна, економски на релацији државна-акционарска-приватна својина, без јаких и ефикасних стратешких партнера. Као војвођанска општина Пландиште има традицију европског региона, образовања и стања свести да је вековима у сваком погледу била и остала део централне Европе јер по Наполеоновој максими “политика сваке земље у њеној географији”.
Од укупног броја становника Општине Срби чине – 51,76%, Мађари – 11,29%, Македонци – 9,19%, Румуни – 6,92%, Словаци – 5,43%, Роми – 2,48%.
НАСЕЉА
(Bioseg) је мало село у Јужнобанатском округу, у Војводини. Припада општини Пландиште. Село има 272 становника.
(Janoš, Sent Janoš, Barice, Sveti Jovan) су село у Војводини, у општини Пландиште.
(Đerđhaza, Đurđevac, Đurđevo selo), се налази у средишњем делу општине. Кроз село пролази магистрални пут и железничка прута Зрењанин – Вршац.
(Gaj, Gros gaj, Nagi gaj), је најстарије насеље у Oпштини који је постојало у континуитету од настанка до данас.
(мађ. Szécsenfalva) су село у Војводини, у општини Пландиште у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 147 становника. Већинско становништво су Срби, а у селу живи и и значајан број Македонаца, који имају статус националне мањине.
(мађ. Űrményháza) су насеље у Србији у општини Пландиште у Јужнобанатском округу.
(Балад, Александров гај), се налази у источном делу Општине уз саму границу са Румунијом – свега 700 метара их дели од границе. Од Великог Гаја удаљен је 3 километра, а од Пландишта 10.
Насеље основао је Холандски инжењер и гроф Лаудон у периоду од 1883. до 1893. године. У том периоду, једно холандско друштво узело је у закуп Велики Рит, односно Алибунарски рит и у близини тадашњег Зичидорфа, данашњег Пландишта, основали су надничари насеобину коју су назвали по инжењеру Лаудону – “Лаудонтања”.
(Сент Маргита, наги Маргита), први писани подаци о Маргити јављају се у 17. веку. Тада се помиње као Сент Маргита што у преводу значи Света Маргита, почетком 18. века постаје само Маргита, у 19. веку Нагy (Нађ) Маргита, што на српском значи Велика Маргита и након Првог светског рата поново Маргита.
Марковићево је настало по одласку Турака из Баната године 1842. под називом Ујфалу, а лежи на некадашњим пустарама Ујфалу и Крива Бара.
(Рарош), село се налази у северном делу општине, 500 метара од државне границе са Румунијом.
(Морминта (Морминц) , Зичидорф, Мариолана), Крајем периода под турском владавином, дакле у другој половини 17. века први пут се помињу насеља Морминт – данашње Пландиште.
(Лаус, Лећ, Барач Хаза, О Лец), насеље се налази у северном делу општине на железничкој прузи Зрењанин-Вршац.
(Hercekios, Ištvanfalva, Ištvanvolgi, Hajdučka Greda) је насеље у Србији у општини Пландиште у Јужнобанатском округу.
ПРИВРЕДА
Територија општине Пландиште налази се у југоисточном делу АП Војводине, тачније у источном делу Баната. Простире се између границе са суседном Румунијом на истоку, општине Сечањ на северу, општине Алибунар на западу и општине Вршац на југу.
Подручје општине Пландиште у односу на важније комуникације има релативно повољан положај. Кроз Општину пролази железничка пруга на линији Зрењанин – Пландиште – Вршац – Бела Црква и државни пут првог реда, на релацији Зрењанин – Сечањ – Пландиште – Вршац.
Општина Пландиште доста је разуђена, има чак 14 несељених места. То су поред седишта Општине, насељеног маста Пландиште, још и: Банатски Соколац, Милетићево, Марковићево, Дужине, Стари Лец, Хајдучица, Велика Греда, Јерменовци, Барице, Лаудоновац, Маргита, Купиник и Велики Гај. Сва насељена места су руралног типа.
И поред заступљености сва три вида саобраћаја (друмски, железнички и водни), основни инфраструктурни проблем је неискоришћеност геостратегијског положаја општине Пландиште. Удаљеност седишта Општине, тј. насељеног места Пландиште од важнијих саобраћајница и градских центара је следећа:
Процена стања животне средине је пресек стања животне средине у локалној средини, онако какво је оно данас.
На територији Општине није успостављен катастар загађивача, као ни мониторинг воде, ваздуха и земљишта. На предметном простору нема већих индустријских објеката, потенцијалних загађивача. На територији општине Пландиште налазе се и Национални паркови, специјални резервати природе и заштићена природна добра, те је стога неопходно водити рачуна о животној средини.
Oпштина Пландиште налази се у умерено – континенталном климатском појасу, карактеристичном за Банат:
средња годишња температура од 11,5°С је највиша у Војводини;
зиме су најтоплије у Војводини 1,5°С;
oво је најветровитији део Војводине, кошава се јавља просечно 73 дана годишње;
са највећом количином падавина (просечно годишње 657 mm/m2).
Општина Пландиште је у Србији мапирана као једна од општина са највећим потенцијалом обновљивих извора енергије што је и разлог за постојање првог регистрованог Ветро парка код нас.
Може се рећи да је цела територија Општине део типичне банатске равнице, са разликама између апсолутних висина које износе 14,9 m. Најнижа тачка (74,6 m) налази се на потезу Липтај у атару Јерменовци (Иланџанска депресија). Највиша тачка (89,5 m) налази се на језерско-лесној тераси на потезу Визурин (североисточно од Маргите). Преовлађују висине између 76 m и 79 m.
Подручје Општине Пландиште располаже енергетским сировинама, нафтом и природним гасом. Нафта се експлоатише на нафтном пољу Велика Греда и нафтно поље Јерменовци. Општина Пландиште је богата и изворима термалних вода који су откривени приликом трагања за нафтом и земним гасом. Већ на дубини од 600 m – 650 m откривене су термалне воде чија се температура креће од 45 °C – 50 °C. На дубини од 800 m, вода достиже темературу од 60 °C.
Водни ресурси су у значајној мери заступљени на територији општине Пландиште. Територијом Општине протичу три речна тока: Брзава, Моравица и Ројга који долазе из Румуније, а завршавају се у Општини. Укупна дужина ова три тока на територији општине Пландиште износи 44 km. За одвођење површинских вода, као и регулисање режима подземних вода, изграђена је густа каналска мрежа у укупној дужини од 990,5 km.
Укупан број становника општине Пландиште, по попису из 2011. године износи 11.365.
У Општини Пландиште је већ дужи низ година присутан висок ниво незапослености. Међутим незапослена лица су обучена за рад у пољопривреди (ратарска, воћарска производња), у прерађивачкој, текстилној индустрији, нафтној индустрији и индустрији полимера.
ТУРИЗАМ
На туристичкој мапи Србије и Војводине општина Пландиште је препознатљива по каштелима и дворцима насталим крајем 19. почетком 20. века. Два дворца (Дворци породице Данијел) су у власништву Дома за душевно о болела лица а остали су у приватном власништву (дворци Капетаново и Јагодић и каштел Дунђерски).
У области туризма, велике су могћности за заједничке пројекте у партнерству јавног и приватног сектора.
У општини Пландиште постоје ловачка, кинолошка и риболовачка удружења. Ловачко удружење „Брзава“ Пландиште има ловно подручје од 36.000 ha, где су заступљене следеће врсте дивљачи: срндаћ, зец, фазан, препелица итд. Ловачко удружење има осам ловачких домова. На територији општине Пландиште постоји пет полигона за гађања глинених голубова. Поред ловаца из наше земље, долазе и гости и ловци из Словеније, Македоније, Грчке, Словачке, Немачке и Француске.
Многе културне манифестације имају вишегодишњу традицију, али су се и оне релативно новије, наметнуле као значајан фактор туристичке промоције општине Пландиште (нпр. Rock Willage, Фестивал крајишке песме и градска слава „Св. Рафаило Банатски). Многе културне манифестације имају вишегодишњу традицију, али су се и оне релативно новије, наметнуле као значајан фактор туристичке промоције општине Пландиште (нпр. Rock Willage, Фестивал крајишке песме и градска слава „Св. Рафаило Банатски). По броју учесника и посетилаца, неке манифестације имају веома запажено место у региону, па и шире.
УСЛУГЕ
Локална самоуправа, пре свега, треба да буде на услузи грађанима, ефикасна и транспарентна. Сложеност процедура, гужва, чекање у реду, нељубазност појединих службеника, застарелост постојећих метода издавања докумената је проблем са којим се суочавају све управе у Србији.
У циљу унапређења рада локалне самоуправе, пре свега у пружању услуга, Општинска управа је почела да се отвара према онима због којих и постоји, према грађанима.
Општинска управа Пландиште и поред тешког наслеђа, који се огледа и у погрешно вођеној кадровској политици, чини све како би грађане информисала на време, процедуре учинила бар јаснијим, а тамо где је могуће и једноставнијим, смањила чекања, повећала љубазност административних радника…
Усвајање Етичког кодекса понашања функционера и Кодекс понашања службеника и намештеника општине Пландиште, убацивање матичних књига у електрониски облик, стална обука запоселних, уређење просторија, климатизација, израда овог сајта, део су активности у низу.
На једном месту, овде, обједињене су све услуге намењене грађанима. У њима грађаним могу добити све неопходне информације о надлежностима и раду управе, односно, то је својеврстан путоказ по принципу „све на једном месту“.
ЛОКАЛНА ПОРЕСКА АДМИНИСТРАЦИЈА
ПОСТУПАК СПРОВОЂЕЊА ОБЈЕДИЊЕНЕ ПРОЦЕДУРЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА
ИНСПЕКЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ПОСЛОВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
РЕГИСТРАЦИЈА СТАМБЕНИХ ЗАЈЕДНИЦА
РЕГИСТРАЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ГАЗДИНСТВА
ИЗБЕГЛА И ИНТЕРНО РАСЕЉЕНА ЛИЦА