Географски положај

У ширем географском смислу, општина Шипово налази се на 44 17’ степену сјеверне географске ширине и на 17 06’ степену источне географске дужине, у појасу умјерено континенталне климе.

У ужем географском смислу Шипово се налази на југозападном дијелу Републике Српске, укупне површине 510 км2, на којој живи око 11.000 становника, од тога 95% Срба и 5% Бошњака.

Шипово је брдско планинско подручје испресијецано ријеком Пливом правцем запад-исток, ваздушне дужине око 30 км и ријеком Јањ правцем југ-сјевер ваздушне дужине око 35 км, те мањим рјечицама Сокочницом, Лубовицом, Воларицом. Терен око ушћа ријеке Јањ у Пливу је равничаст и брдовит са надморском висином од око 440 метара и он се постепено диже и прелази у планинско подручје са највишом висином на југу планина Виторог (1906 метара), на сјеверу планина Лисина (1335 метара), на истоку Горица (1267), и на западу Чардак (1452).

Градско урбано подручје смјештено је на сјеверном дијелу општине у сливу наведених ријека у којем живи око 60% цјелокупног становништва општине Шипово. У саобраћајном смислу преко општине Шипово пролазе два важна комуникацијска правца долином ријека Плива и Јањ а то су: правац Б.Лука-Шипово-Купрес и правац Језеро-Шипово-Гламоч.

Рељеф општине Шипово сачињавају сљедеће рељефне цјелине:
-Планински масиви (Виторог, Плазеница, Равна Гора, Горица, Лисина, и Чардак);
-Површи и висоравнни (натпољско-чуклићка, подобзирско-прибељачка и стројичко-подовска);
-Долине ријека Пливе и Јања.

Рељеф предјела Шипова највећим дијелом је грађен од седиментних кречњачких стијена и доломита. Кречњачке површине испресијецане су бројним тектонским пукотинама на којима су створене бројне форме рељефа (вртаче, увале, јаме, пећине) међу којима је најпознатија Вагањска пећина (990 метара надморске висине) са бројним украсима сталактита и сталагнита.

У геоморфолошком погледу Шипово спада у брдско-планинско подручје које се изнад мора у просјеку диже за око 800 метара. Шипово у глобалном климатском погледу налази се у појасу умјерено континенталне климе, а и са одређеним диференцијацијама које су узрок разлике у надморској висини, топографским и вегетацијским елементима. Температура ваздуха је основни климатски елемент. Средња годишња температура износи +10 степени целзијуса, средња љетња темепература износи око +20 степени целзијуса а средња зимска температура креће се око 0 степени. Средња годишња инсолација износи 1800 сати или просјечно 5 сати дневно. Средња годишња релативна влажност ваздуха изоси око 85%. Падавине су врло битан климатски елемент. Средња вриједност падавина је 990 мм годишње. Просјечан број дана под снијегом је 120 дана а вегетациони период траје око 250 дана. Магла у Шипову је честа појава и са великим бројем дана у години. Вјетрови су честа појава на јужном дијелу општине (Јањска висораван) јер се преко Јања укрштају медитеранске и континенталне ваздушне масе.

На формирање тла (педолошки састав земљишта) и на његова физикална и хемијска својства доминантно су утицали: рељеф, геолошка подлога, клима и биљни покривач. Имајући у виду горе наведено истичу се три категорије земљишта: долинска, брдска и планинска. На подручју општине Шипово распрострањена су различита тла: подзоли, смеђа, у мањим површинама чернозем и наплавне у долини ријека Пливе и Јања. Та разноврсност земљишта и остали наведени елементи (климатски режим и надморска висина) утицали су на разноврсност биљног покривача и у њему животињског свијета. У најнижим предјелима расту листопадне шуме: буква и граб, а на вишим надморским висинама расту четинари (смрча, јела и бор).

Наведене различитости пружају становништву могућност бављења различитим гранама пољопривреде (земљорадња, воћарство, сточарство, рибарство, пчеларство), туризам и др. Од укупне површине Шипова на шуме отпада 22399 ха или 48%, на ливаде и пашњаке 15480 ха или 33%, на оранице и воћњаке 6603 ха или 14% а на непродуктивно земљиште 1738 ха или 4%.

Привреда

Шумарство
Шумарство је једна од најзначајнијих привредних грана на подручју наше Општине. Шуме и шумска земљишта су због својих општекорисних функција и привредног значаја добро од општег интереса и требало би да уживају посебну бригу и заштиту шире друштвене заједнице.

Корисне функције шума огледају се превасходно у томе што дрво као сировина има велики значај у експлоатацији, преради и коришћењу на друге начине.
Поред економског, шуме и шумска земљишта имају и веома битан еколошки значај који се огледа у следећем: утицај на регулацију климе, заштита земљишта од ерозије бујица и поплава, значајан извор љековитог биља и других споредних шумских производа, туристичко-рекреативна функција шуме. Из свега наведеног се може закључити да шуме имају велику материјалну и другу вриједност која се у многим случајевима готово и не може процијенити.

Површина шиповачког шумско-привредног подручја је 34750 ха. Од тога површина високих шума са природном обновом је 21000 ха.

Рударство и енергетика
На територији општине Шипово налазе се рудници гипса, бентонита, доломита и угља. Они су основни носиоци будућег развоја наше општине заједно са шумарством.
У рејону Сокоца и Греде налази се рудник висококвслитетне бентонитне глине. Тренутно тржиште бентонита је у Републици Хрватској и мањим дијелом у Србији. Од великог би значаја била финализација једног од производа бентонита на самом копу рудника.

На рејону Волара и Ступне налази се рудник руде гипса који је најбољег квалитета на просторима РС и Србије. Производи од гипса су разноврсни и имају своју примјену у привреди и ванпривреди. Највеће тржиште производа од гипса је на територији Србије.

У рејону Лубова налази се велики рудник квалитетног доломитног пијеска који има широку примјену у грађевинарству. Основни проблем овог рудника је што није урађена финализација производа, односно сепарација, гдје се на тржишту тражи велика количина сепарисаног материјала.
За потребе грађевинарства могу се наћи рудници доломита у Ступној, Дуљцима, Натпољу, Прибељцима, Драгнићу, Сокоцу, Трнову и Бешњеву, али није доказан квалитет јер није вршено испитивање у надлежном институту, па се углавном употребљава за насипање путева или неке припремне радове.

У рејону Брђана налази се рудник квалитетног мрког угља, чија је документација припремљена за експлоатацију око 400.000 тона. Будућност свих ових рудника се види у њиховој исправној експлоатацији, максималној финализацији производа, а посебна пажња се мора обратити на истраживачке радове гдје би се пронашле нове билансне резерве и нове потенцијалне резерве. Средства ренте од 3% су намијењена за истраживачке радове тако да њиховим правилним усмјеравањем могло би доћи до проналажења нових руда као и до повећања количина постојећих.

Из области енергетике наша општина располаже са добрим хидро потенцијалом. Ријека Јањ у свом горњем току у рејону Јањских отока количинским протоком, кањонским коритом и географским саставом кањона пружа идеалне услове за изградњу мини проточних централа. У овом рејону могу се изградити три мини проточне централе, инсталисане снаге по два мегавата. Та количина потенцијалне енергије, могла би не само у садашњим условима, него и у наредном дугорочном периоду у потпуности обезбиједити потребе привреде и доманћистава у Шипову. Потребно је истаћи да за изградњу ових мини проточних централа постоји урађена претпројектна документација (идејно рјешење).

Грађевинарство
Да би се омогућило нормално одвијање живота и рада у граду и задовољиле потребе становништва неопходно је изградити сљедеће објекте:

објекти за спортски развој – спортска хала, базени за дјецу и омладину, ски лифт, тениска игралишта, поправка постојећих игралишта и изградња нових;
сточна пијаца;
зелена пијаца;
испоставе ветеринарске станице у мјесним заједницама;
откупне станице по мјесним заједницама.
Индустрија и занатство
У Шипову је потребно развијати већу индустријску производњу само у оним областима у којима постоје природни ресурси на територији општине Шипово, те изграђивати веће индустријске капацитете и радити финалне производе у области прераде дрвета, бентонита, гипса, воде, меса, млијека и млијечних производа. У том правцу треба пронаћи сигурне стратешке партнере (инвеститоре) који ће уложити финансијска средства у горе наведене области.

Значајну улогу у привредном животу општине тренутно имају мањи дрвопрерађивачки капацитети, који се све више орјентишу ка финализацији производа.

Пољопривреда
Узимајући у обзир рељеф, климу и геолошку подлогу, код нас у Шипову истичу се три категорије земљишта (долинска, брдска и планинска).

Долинска тла до 500 метара надморске висине имају највећу потенцијалну вриједност у пољопривреди. Захватају простор дуж ријека и котлину Шипово. Ово земљиште је у потпуности угрожено стамбеном изградњом града и приградских насеља, тако да од овог земљишта има веома мало користи.

Тла на брдовитим теренима од 500-800 метара надморске висине су најраспростањенија али умањених производних способности због нагиба терена, дубине тла, физикалних и хемијских својстава, непотпуне употребе пољопривредне механизације. Међутим употребом савремене механизације и примјеном агротехничких мјера ова земљишта се могу припремити за ратарску производњу и постићи релативно добри приноси.

Планинска тла од 800-1100 метара надморске висине су најплића. Нешто су дубља и продуктивнија на планинским платоима и заравнима (Натпоље, Чуклић, Бабићи, Подобзир, Прибељци). Ова тла се налазе под ливадама и пашњацима а мањим дијелом под ораницама и пружају одличне услове за сточарство (краве, овце, козе). Наша брдовита и планинска тла према својој употребној вриједности за производњу сврставају се од 4-8 категорије вриједности. Од укупне површине земљишта на баште, оранице и воћњаке отпада 6603 ха или 14% , на ливаде и пашњаке 15480 ха или 33%, а остало на шуме.
Досадашња искуства су показала да на овим нашим просторима могу добро успијевати житарице (пшеница, кукуруз, раж, јечам и зоб), крмно биље (дјетелинске смјесе и сточна репа), те повртларске културе (кромпир, лук, мрква, пасуљ, краставац, купус, паприка и др.).

Примјеном науке у овој грани пољопривреде могу се повећати приноси, обезбиједити довољне количине житарица, крмног биља и повртларских култура, за властите потребе а вишкови за тржиште.
Наша села надморске висине до 800 метара пружају добре услове за развој воћарства. На наведеним просторима могу да успијевају и да дају добре приносе сљедеће врсте коштуњавог воћа: шљива, јабука, крушка, вишња, трешња, орах и љешник, као и јагодичасто воће: јагода, малина и купина.

Велике површине под ливадама и пашњацима пружају одличне услове за развој сточарства. С обзиром да су прошлих година домаћинства обезбијеђена кравама за индивидуалне потребе, јавља се интересовање за формирање м мини фарми.

Ријеке Плива и Јањ, те рјечице Сокочница и Лубовица, су од извора до ушћа чисте и стабилног водостаја што пружа могућност изградње бројних малих и средњих рибњака што одређеном броју становника (породица) доноси добит и рјешава њихову егзистенцију.

Ови пројекти се морају одрадити са стручним лицима како се неби еколошки угрозиле наведене ријеке и тиме умањили туристичку атракцију наших љепотица.

Топографска различитост, висинске разлике, педолошке разноликости, чиста еколошка средина, утицале су на разноврсност биљног покривача наше општине. На просторима општине Шипово расту разне врсте љековитог биља и гљива. Све горе наведено пружа идеалне услове за бављење пчеларством. Мед са брдско-планинског подручја је врло квалитетан због хетерогеног хемијског и биолошког састава и он може да има тржиште у Европи.

Трговина
Трговина је веома значајна грана привреде. Општина подржава рад трговинских објеката и свих врста легалне трговине у циљу доброг снабдијевања становништва свим артиклима широке потрошње, а и због конкуренције која ће довести до снижења цијена, што ће позитивно утицати на куповну моћ нашег становништва. Такође мора пружити велику помоћ у организацији и обезбјеђењу тржишта за продају пољопривредних производа јер ће пољопривреда у наредном периоду бити једна од главних грана.

Установе

Институције образовања

Институције образовања које постоје у Шипову су:

СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР ” ПЕТАР КОЧИЋ”

УСТАНОВА ЗА ПРЕДШКОЛСКО ОРАЗОВАЊЕ “МЛАДОСТ”

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ” НЕМАЊА ВЛАТКОВИЋ” И “РАДЕ МАРИЈАНАЦ”

Институције културе

У општини Шипово постоје и раде сљедеће културне установе:

ЈУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ШИПОВО

ЈУ ДОМ КУЛТУРЕ ”НИКОЛА КОКОШАР”

Здравствене установе
Први званични подаци рада здравствене установе на подручју наше општине јављају се 1955. године када је основана Здравствена станица Шипово.

Јавна здравствена установа Дом здравља Шипово основана је Одлуком СО-е Шипово 1997. године.