Општина Сокобања спада у оне делове наше Републике који се одликују чистим ваздухом и здравом животном средином. Данас је Сокобања прави туристички хит, Стратегијом Владе републике Србије 2006. окарактерисана је српском бањом са највише потенцијала и једном од седам најатрактивнијих туристичких дестинација у Србији. Изванредна природна богатства, богата културно – историјска баштина, традиција, гостољубивост и темперамент мештана, уз веома интересантне програме и нове садржаје, у којима туристи могу да уживају само у овој бањи, претворили су Сокобању у 2007. години, у најатрактивнију и најпосећенију српску туристичку позорницу. Сокобања ће у будуће пружати посебан ужитак и интензиван доживљај, сваком госту, нудећи Нови Стил Живота. Сокобања као атрактивна и позната туристичка дестинација заузима запажено место у националној Стратегији развоја туризма.
У доба неолита на тлу Сокобање постојала је људска насеобина, о чему сведоче научна исраживања и археолошки налази на локалитету Требич као и локалитет Поповица, на десној обали реке Моравице у непосредној близини Сокограда, који је означен као бронзано добска градина. Путописац Феликс Каниц тврди да је сама Сокобања насеље римског порекла у коме је постојало купалиште – балнеа, од које речи је настало првобитно име Бања.
Девет година после Косовске битке (1398) у Сокобању су стигли Турци. Бању помиње Константин Филозоф у биографији деспота Стефана Лазаревића, а описивали су је и Евлија Челебија, турски географ Хаџи Калфа, Вук Караџић, путописац Феликс Каниц… Чувени Амам , саграђен на најпознатијем сокобањском лековитом извору, у то време (1663). Први пут од Турака Сокобању је ослободио Хајдук Вељко Петровић (1808), накратко је поново преузимају турци од 1809 – 1810., када је Хајдук Вељко поново ослобађа и овде остаје до 1813. године. Нагли успон Сокобања је доживела након коначног ослобођења од Турака (1833.), доласком Књаза Милоша Обреновића у Бању. По његовом налогу исте године обнавља се турски амам, саграђен на темељима римских терми. Књаз је одмах поред Амама за мушкарце добио и своју каду која је након неколико реконструкција и данас у функцији.
Најчешће су до рата, а и после долазили, Стеван Сремац (умро у Сокобањи 1906.), Бранислав Нушић, Исидора Секулић, Иво Андрић, Родољуб Чолаковић, Меша Селимовић и Васа Чубриловић. Научници и људи од угледа били су често виђени у бањи између Озрена и Ртња: Јован Цвијић, Јосиф Панчић, Емилијан Јосимовић, Драгољуб Јовановић ( који се стручно бавио испитивање лековитости бањских термалних извора), Жанка Стокић и други. Крајем IXX века родном сокобањском крају почео је све чешће да се враћа Милоје Јовановић, занменити Митрополит Србије господин Михаило. Он 1894. године подиже у Сокобањи велику школу и цркву. Лековитост сокобањских вода званично је и научно установио 1908. године проф Марко Леко, а потврдио 1932. проф Драгољуб Јовановић, сарадник чувене Марије Кири.
Иначе, лековита својства термоминералних вода су уочена и коришћена још у римско доба као и у време турске владавине када су интензивније коришћена у здравствено-лечилишне сврхе. Та традиција је настављена и после, од ослобођења од Турака. Највредније хидрографске туристичке потенцијале Сокобање чине лековите минералне воде. Ове воде се на територији општине јављају на више места, при чему је могуће издвојити две основне зоне – Сокобањску и зону Јошанице. Температура воде се креће у распону од 28º C до 45º C. Ове воде спадају у групу радиоактивних олигоминералних сулфидних хипертермних, односно хипотермних вода.
Утврђено је и да сокобањски ваздух погодује оболелима од бронхитиса и бронхијалне астме. Томе знатно доприноси и повољан однос јонизације у атмосфери, односно присуство позитивних и негативних јона у одговарајућој сразмери, што се у функционалном смислу може усмерити у правцу превентиве, лечења, рехабилитације и рекреације (нарочито у зони Озрен-Лесковик-Девица).
ЈП и установе
Културни центар „Сокобања“
Јавно комунално предузеће „Напредак”
ЈП Зеленило Сокобања
Спортско рекреативни центар „Подина“ Сокобања
Средња школа „Бранислав Нушић“
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА СОКОБАЊА
Дечији вртић „Буцко”
Библиотека „Стеван Сремац”
ОШ „Митрополит Михаило”
Центар за социјални рад
ОШ „Митрополит Михаило”
Дан општине
Статутом општине Сокобања 21. јун је одређен као Празник (Дан) општине. Обележава се свечаном седницом Скупштине општине Сокобања коју прати културно-уметнички програм и друге пригодне манифестације.
На свечаној седници додељују се јавна признања грађанима, предузећима, установама, месним заједницама, удружењима као знак друштвеног признања за изузетна достигнућа и резултате у одређеним областима живота и рада који су од посебног значаја за општину Сокобања.
Јавна признања су:
– Повеља почасног грађанина општине Сокобања
– Плакета општине Сокобања
– Похвалнице општине Сокобања
Одлуком Скупштине општине о јавним признањима општине Сокобања ближе су одређени начин и критеријуми за доделу јавних признања.