Општина Соколац је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у Сокоцу. Општина Соколац је једна од градских општина града Источно Сарајево. Општина је основна територијална јединица локалне самоуправе и која има могућност да извршава обавезе које су јој Уставом и законом дате у надлежност.

Површина која се налази на овој општини износи 700 км². По пространству своје територије, соколачкој општини припада 1,35 % укупне површине Босне и Херцеговине или 2,35 % Републике Српске. Спада међу веће општине по површини у Републици Српској. Општина Соколац има 12 мјесних заједница са 95 насељених мјеста, у којима живи око 12.607 становника, са густином насељености од око 22,4 становника/км2.

Општина је 25. јуна 2009. године добила цертификат за систем управљања квалитетом јединица локалне управе према норми међународног стандарда ISO 2001.

ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
ПОВРШИНА
700 км2
———————————————————————————
БРОЈ СТАНОВНИКА
12.607 становника по прелиминарним резултатима пописа становништва, кућанстава и станова у Босни и Херцеговини 2013.године
———————————————————————————
ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ
око 22,4 становника/км²
———————————————————————————
АДМИНИСТРАТИВНА ПРИПАДНОСТ
Република Српска
———————————————————————————
РЕЉЕФ
Општина брдско-планинског подручја, надморска висина 800-1.300 м
———————————————————————————
КЛИМА
Континентална, предпланинска и планинска клима
———————————————————————————
ВРЕМЕНСКА ЗОНА
GMT +1

Општина Соколац се налази у источном дијелу Републике Српске, на широком платоу Гласинца у подножју планине Романије.

Административно граничи са општинама Рогатица, Хан Пијесак, Пале и Стари Град, а сјеверним дијелом граничи са општинама Олово и Илијаш у Федерацији БиХ. Укупна дужина соколачке границе износи око 163 км. Граница са општином Хан Пијесак износи око 41 км, Рогатица 36 км, Пале 36 км, Стари Град-Сарајево 3 км, Илијаш 26 км и са општином Олово око 21 км.

Положај Соколачке општине одређен је географским координатама: 43°50′ (најјужнија тачка јужно од насеља Озерковићи); 44°06′ (најсјевернија тачка је врх Палеж /1.193 мнв./ сјеверно од Горњег Драпнића; 18°32′(најзападнија тачка на Озрену, југозападно од насеља Врховине); 19°01′(најисточнија тачка на Деветаку, шума Букова гора).

Општина Соколац има повољан географски положај, налази се на раскрсници магистралних путева из Сарајева према Србији, Црној Гори, из Србије и Црне Горе према Јадранском мору. Преко општинске територије води магистрални пут Сарајево – Подроманија – Соколац – Зворник – Београд (М19) и пут Подроманија – Рогатица – Вишеград – Ужице (М19.3), као и регионални пут Соколац – Кнежина – Олово.

На подручју општине Соколац има 45 км магистралних путева од чега су путни правци:

дио М-19 Подроманија – Соколац – Жљебови – Ханић (граница са општином Хан Пијесак) у дужини од 20 км (једним дијелом је саставни дио главне градске улице)
Дио М-19-3 Смиљева стијена – Подроманија – Иван поље у дужини од 25 км.
Дужина регионалних путева на подручје општине Соколац је 28 км. Регионални пут П-468 Соколац – Кнежина – Ишерић Брдо од чега је 15 км асфалт, а 13 км макадам.

Локални путеви повезују сва насељена мјеста на подручју општине Соколац. Њихова укупна дужина је 334.40 км, од чега је асфалтирано 98.90 км, а макадам 235.50 км.

ЛОГИСТИЧКА ПОВЕЗАНОСТ

Соколац се налази на раскрсници путева који воде ка великим урбаним центрима у БиХ и регији.

Веза са друмском мрежом сусједне Републике Србије остварује се преко граничних прелаза:

Каракај – међународни гранични прелаз I категорије у друмском саобраћају
Шепак – међународни гранични прелаз за путнички промет у друмском саобраћају
Рача – међународни гранични прелаз I категорије у друмском саобраћају
Веза са друмском мрежом Републике Хрватске / Европске Уније остварује се преко граничних прелаза:

Орашје – Међународни гранични прелаз I категорије у друмском / цестовном саобраћају (промет лица, свих врста робе и превозних средстава). Преко овог граничног прелаза могућ је и промет воћа и поврћа које у складу са законодавством уговорних страна подлијеже контроли усклађености с тржишним стандардима и утврђивању здравствене исправности приликом превоза преко заједничке државне границе
Брчко и Шамац – Међународни гранични прелаз И категорије у друмском / цестовном саобраћају
Гранични прелази на државној граници са Републиком Црном Гором:

Хум и Клобук су међународни гранични прелази I категорије у друмском саобраћају
Извор:

Одлука о одређивању граничних прелаза у Босни и Херцеговини („Сл. гласник БиХ“, бр. 39 од 22.5.2012.)
Уговор између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске о граничним пријелазима и Споразум између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске о пограничном промету (19.6.2013.)

ТУРИСТИЧКИ ПОЛОЖАЈ

Туристички положај подразумјева позиционираност општине Соколац у односу на емитивне центре и главне правце (коридоре) туристичких кретања, те положај општине Соколац у односу на туристичка тржишта и центре туристичке понуде у ширем и непосредном окружењу.

ПОЛОЖАЈ ПРЕМА ГЛАВНИМ ТУРИСТИЧКИМ ПРАВЦИМА

Положај општине Соколац када су у питању туристички правци је веома повољан, јер се налази на раскрсници која у једном правцу води према Сарајеву који је главни град државе, онда према Јахорини, онда нпр. кад је Херцеговина у питању према Београду и Сјеверним дијеловима Балкана и што је најбитније према Јадрану кад се гледају правци од Војводине и Београда… тј. Сјеверног Балкана. Кад је Република Српска у питању Соколац се налази у средњем планинском дјелу Републике Српске који повезује саобраћајно Панонски тј. Сјеверни дио са Херцеговином тј. јужним дјелом Републике Српске.

ПОЛОЖАЈ ПРЕМА ГЛАВНИМ ТУРИСТИЧКИМ ДИСПЕРЗИВИМА

У зони удаљености од 43 км налази се Сарајево главни град Босне и Херцеговине, што има значај за општину Соколац кад је развој туризма у питању. Сарајево је значајно што кроз њега пролазе магистрални путеви из Србије, Црне Горе и Хрватске. У Сарајевском пољу Бутмир, налази се аеродром који омогућује најбржи долазак туриста у Сарајево, а из Сарајева у околна мјеста и даље. Близина Сарајева исто омогућава кориштење жељезничког саобраћаја од нпр. Сарајева ка Београду и Загребу. У једној цјелини можемо рећи да је највећи дисперзив за Соколац, Србија и то највише град Београд, јер велики број људи у љетном периоду или у празничним периодима долазе у Соколац због интерперсоналних мотива.