Општина Србобран се налази у Војводини (Србија), и заузима средишњи део Бачке на површини од 284 квадратна километра. Општину чине 3 насеља: Србобран, Турија и Надаљ. Србобран као град, највеће је и најбројније насеље истоимене општине. Турија и Надаљ су сеоска насеља.
Већим делом град лежи на левој, а мањим на десној обали Великог бачког канала. Са севера и истока опасан је меандром речице Криваје која се нешто источније од Србобрана улива у Велики бачки канал.
Географски положај Србобрана је веома повољан. Сем воденог пута Великим бачким каналом којим је преко Дунава и Тисе повезан са светским воденим путевима, кроз њега пролазе и два веома значајна сувоземна пута која се укрштају у самом центру града. Меридијанског правца је Интернационални пут који повезује југ са севером наше земље, односно средњу и јужну Европу. Упоредничког правца је пут који повезује Подунавље са Потисјем. Исти, упореднички правац, покрај јужне ивице насеља има и железничка пруга Сомбор-Бечеј.
Овако повољан географски положај и близина главног града Војводине Новог Сада, утицала су да се Србобран развије у једно од већих насеља у Војводини.
Центар општине је град Србобран. Општина Србобран се састоји од 3 насеља.
По подацима из 2011. године у општини је живело 16,317 становника, а природни прираштај је 2017. износио -8.5%.
Према подацима истраживања о регистрованој запослености заснованог на комбиновању података Централног регистра обавезног социјалног осигурања и Статистичког пословног регистра број запослених у општини у 2017. години износио је 3.022 људи.
У општини се налази 4 основних и 1 средња школа.
Општина Србобран је раскршће путева у пољопривредном подручју с трговином, угоститељством и индустријским погонима. На теренима канала и пољопривредном земљишту развијен је лов и риболов.
По попису становништва из 2011. године општина Србобран има 16,317 становника, српске националности (65.63%), мађарске националности (20.76 %) и остали (13.61%).
Географски положај
Општина Србобран се налази у Војводини и заузима средишњи део Бачке на површини од 284 км2. Општину чине три насеља: Србобран, Турија и Надаљ. Насеље Србобран лежи на 45° и 35´ северне географске ширине и 19° и 47´ источне географске дужине.
Већи део насеља лежи на левој, а мањи на десној обали Великог Бачког Канала. Са севера и истока Србобран је опасан меандром речице Криваје, која се код Турије улива у велики Бачки канал.
Географски положај Србобрана је веома повољан. Воденим путем тј. Великим Бачким каналом, Србобран је преко Дунава и Тисе повезан са светским воденим путевима. Важна су и два сувоземна пута, који се укрштају у самом центру Србобрана.
Меридијанског правца је међународни пут који повезује средњу и јужну Европу. Упоредничког правца је пут Сомбор – Бечеј, који повезује Подунавље и Потисје.
Најстарији писани податак о насељу је из 1338., под називом Сентомаш (Свети Тома).
По попису становништва из 2011. године општина Србобран има 16,317 становника, српске националности (65.63%), мађарске националности (20.76 %) и остали (13.61%).
Природне услове у општини Србобран чине плодно земљиште више лесне заравни и ниже лесне терасе, умерена континентална клима и обиље вода. Ови услови представљају изузетно повољне географске одлике, како за људске активности, тако и за њихово станиште.
Највеће природно богатство општине Србобран је изузетно квалитетно пољопривредно земљиште. То земљиште по педолошком саставу чине церноземи и ливадске црнице на лесној подлози.
Од подземних вода, највећи значај имају термалне воде са повољном температуром, али се оне за сада недовољно користе. Површинске воде се углавном користе за наводњавање пољопривредног земљишта, а Велики бачки канал и за саобраћај. У површинске воде се убрајају: речица Криваја, Велики Бачки канал (у саставу хидро система Дунав-Тиса-Дунав) и баре међу којима је најпознатија Бељанска.
Територија општине Србобран је сиромашна минералним сировинама. Пронађене су извесне количине нафте и знатније количине гаса који се експлоатише. Од неметалних сировина, традиционално се користи цигларска глина.
Основни подаци о општини и привреди општине од значаја за инвеститоре
Општина Србобран је подједнако удаљена од три државне границе (цца 75 км) са Румунијом, Мађарском и Хрватском
Смештена је између три значајна привредна центра Бачке: Врбаса, Бечеја и Новог Сада
Спојена је саобраћајницама, магистралним и регионалним путевима који омогућавају добру комуникацију са наведеним центрима и шире.
Аутопут Е-75 м магистрални путеви М-3, М-22, регионални путеви П-129, П-120
Постоје услови за водни саобраћај – Канал ДТД
Општину Србобран чине три насељена места – Србобран, Турија и Надаљ где је насељено место Србобран друштвено политички, културни, образовни и здравствени центар општине
Територија обухвата најквалитетније пољопривредно земљиште које се простире на 26.366,6205 ха.
Образовање
ГИМНАЗИЈА И ЕКОНОМСКА ШКОЛА „СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ“
O.Ш. “ВУК КАРАЏИЋ” СРБОБРАН
О.Ш. „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ-ЗМАЈ“ СРБОБРАН
О.Ш. „ ПЕТАР ДРАПШИН“, ТУРИЈА
О.Ш. „ЖАРКО ЗРЕЊАНИН–УЧА“ НАДАЉ
ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА ‘РАДОСТ’
Здравство у општини Србобран
Дом здравља «Др Ђорђе Бастић» Србобран обезбеђује примарну здравствену заштиту становника општине Србобран чији је број према звачничним подацима 17855. Ради доступне примене здравствене заштите у насељеним местима наше општине Турија и Надаљ организоване су амбуланте и апотекарске станице у којима се обезбеђује пружање здравствених услуга из области опште медицине, здравствене заштите деце и стоматолошке здравствене заштите као и услуге издавања лекова.
Веб сајт: www.dzsrbobran.rs
Бројеви телефона Дома здравља „Др Ђорђе Бастић“ Србобран су:
- Централа: 021/730-600
- Факс: 021/730-609
- Хитна помоћ: 021/730-124
- Диспанзер медицине рада: 021/731-555
- Диспанзер за здравствену заштиту деце: 021/730-166
- Диспанзер за здравствену заштиту жена: 021/731-951
- Апотека у Србобрану : 021/730-075
- Апотека у насељеном месту Турија: 021/2237-028
- Амбуланта у насељеном месту Турија: 021/2237-014
- Амбуланта и апотека у насељеном месту Надаљ: 021/739-013
Спорт у општини Србобран
Србобран има дугу спортску традицију, која датира из 1921.године када је основан србобрански ногометни клуб. Пошто је фудбал био најпопуларнија игра у целом свету, група младих ентузијаста из Србобрана је веровала да фудбалски спорт има будућност у нашој средини. Фудбал је пролазио кроз многе фазе свог развоја, па чак се и играо за време окупације. После окупације формира се «Спортско друштво Србобран» које у своје окриље, сем фудбала, прихвата и стонотенисере, куглаше, рукометаше и одбојкаше. Фудбал се до данашњег дана игра и негује у Србобрану, а ФК носи назив «Елан» и такмичи се у другој лиги, група север. Њихов највећи домет је био 1954.године када су дошли до шеснаестине финала за Куп Маршала Тита. Фудбалски клуб је изнедрио велике фудбалске асове, од којих је најпознатији Јосип Пирмајер – Сепика, који је био и државни репрезентативац, а после тренер ФК «Елан».
Први кошаркашки кораци су у Србобрану започети давне 1954.године под окриљем СД «Напредак», да би кошаркаши 1965.године добили име КК «Академик», које и данас носи. «Академик» највеће успехе бележи средином осамдесетих година XX века, када у његовим редовима игра Мирослав Милинковић – Мирче, највећи кошаркашки таленат у историји србобранске кошарке. Тих година успехе нижу и кошаркашице «Академика» под будним оком великог тренера и спортског радника проф. Радослава Филипендиног. Њихов највећи успех забележен је 1975.године освајањем другог места на Јуниорском првенству Војводине, којим стичу право за учешће на Јуниорском првенству Југославије, где заузимају четврто место и постижу највећи успех србобранске кошарке.
Почетком седамдесетих година прошлог века Србобран добија Дом спортова који постаје средиште спорског и културно-забавног живота србобранске омладине.
Под његовим кровом своје место су нашли кошаркаши, рукометаши, одбојкаши, каратисти, стонотенисери, гимнастичари, боксери, љубитељи стрељаштва, куглаши, шахисти, као и организатори културних манифестација. У то време Дом спортова је био домаћин Међународног кошаркашког турнира женских екипа.
Године 1972. кроз Србобран је прошла Олимпијска бакља која је преноћила у Дому спортова.
1973.године домаћини смо Гимнастичког сусрета репрезентација САП Војводине и Републике Кине. Велика сала овог лепог спортског здања тих година је поприште сусрета прволигашких рукометних екипа.
1976.године Дом спортова је домаћин YУ ревије женске кошарке, уствари сусрета најбољих кошаркашица прве лиге, када је по први пут остварен ТВ пренос утакмица из Србобрана. Те исте године одржава се боксерски сусрет САП Војводине и НР Мађарске, као и рукометни турнир АВНОЈ-а женских екипа. Угостили смо и кошаркашице НР Кине и НР Кубе, а 1978.године организовано је низ првенстава Војводине у гимнастици, рукомету, кошарци, каратеу, боксу, џудоу и другим спортским дисциплинама.
Кошаркашки Савез Југославије 1980.године Србобрану поверава XVIII Балкански кошаркашки шампионат за сениорке, а 1984.године Балкански кошаркашки шампионат за јуниорке.
Србобран је 1988.године домаћин Европског шамионата у кошарци за мушкарце, популарни ЕПYУ ¨88.
Данас у општини Србобран заступљени су следећи спортови: фудбал, кошарка, одбојка, рукомет, стони-тенис, шах, карате, куглање, атлетика и спортски риболов.
Велика хала спортова, мала сала, куглана, шах сала свакодневно су стециште младих, жељних спорта, а Србобран добро познаје игру вредну аплауза. Медаље се ређају у каратеу, џудоу, куглању, биће их још више јер, то је Србобран.
Привреда у општина Србобран
Пољопривреда општине Србобран
Индустрија
Трговина
Грађевинарство
Саобраћај
Индустријска зона у Србобрану