Zavod za intelektualnu svojinu je posebna organizacija u sistemu državne uprave Republike Srbije u čijoj su nadležnosti poslovi koji se odnose na prava industrijske svojine i autorsko i srodna prava.
Delokrug rada Zavoda za intelektualnu svojinu propisan je članom 36. stav 1. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 128/20 i 116/22). Na osnovu čl. 36. ovog zakona Zavod za intelektualnu svojinu obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: patent i mali patent, žig, dizajn, oznaku geografskog porekla, topografiju integrisanog kola, autorsko pravo i srodna prava; primenu međunarodnih ugovora iz oblasti zaštite intelektualne svojine i predstavljanje i zastupanje interesa Republike Srbije u specijalizovanim međunarodnim organizacijama za zaštitu intelektualne svojine; nadzor nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog prava i srodnih prava; razvoj u oblasti zaštite intelektualne svojine; informaciono-obrazovne poslove u oblasti zaštite intelektualne svojine, kao i druge poslove određene zakonom.
Nadzor nad radom Zavoda za intelektualnu svojinu vrši Ministarstvo privrede.
Glavna svrha prava intelektualne svojine je podsticanje inovacija i kreativnosti kroz omogućavanje da pronalazači, autori i drugi kreatori intelektualnih dobara dobiju pravednu nagradu za svoj rad i da mogu da žive od rezultata svog rada, a takođe i da zaštite ulaganja u reputaciju brenda.
Prava intelektualne svojine omogućavaju svojim nosiocima da spreče druge da kopiraju ili koriste njihova zaštićena prava bez dozvole. Prava intelektualne svojine daju mogućnost isključivog korišćenja a njihovi nosioci mogu da ostvare i prihod kroz naknade od prodaje ili korišćenja svoje intelektualne svojine od strane drugih lica. Ovi prihodi mogu pomoći u finansiranju daljeg istraživanja i razvoja a time i podržati rast preduzeća. Ovaj vid ekonomske sigurnosti, podstiče kompanije i istraživače da ulažu u razvoj inovacija, drugih kreacija i brendiranje proizvoda i usluga, od kojih i društvo i naše životno okruženje, mogu imati koristi.
Pod pojmom intelektualna svojina u širem smislu podrazumevaju se različite kreacije ljudskog uma. One kreacije i inovacije koje ispunjavaju zakonima propisane uslove mogu biti zaštićene određenim oblicima prava intelektualne svojine.
Upis promene imena i adrese podnosioca prijave/nosioca prava industrijske svojine u registar
U slučaju kada se promene podaci upisani u registar a odnose se na ime ili adresu nosioca prava, potrebno je da se pokrene postupak podnošenjem zahteva, kojim se od Zavoda traži da se u odgovarajući registar upiše tražena promena, kako bi svako zainteresovano lice, uvidom u registar dobilo tačne informacije u vezi sa vašim pravom industrijske svojine. Ovim postupkom se pribavlja Rešenje o upisu promene imena/adrese nosioca prava.
U slučaju da se zahtev ne pokrene, svaka sledeća promena ne bi mogla da bude upisana u registar, s obzirom da se u tom slučaju podaci iz zahteva ne bi slagali sa podacima u registrima, što predstavlja jedan od zakonom propisanih uslova za vođenje postupka.
Svrha ovog postupka je ažuriranje javno dostupnih podataka u registrima, kako bi se obezbedio kontinuitet u njihovom vođenju.
Postupak se pokreće zahtevom uz koji se dostavlja dokaz o plaćenoj taksi u skladu sa tarifnim brojem 126. Tarife republičkih administrativnih taksi
Upis prenosa prava
Ukoliko je nosilac određenog prava iz prijave ili registrovanog prava industrijske svojine (patenta, malog patenta, žiga i industrijskog dizajna) preneo svoje pravo na drugo lice, potrebno je da se pokrene postupak podnošenjem zahteva, kojim se od Zavoda traži da se u odgovarajući registar upiše tražena promena.
Uz zahtev se podnosi ugovor o prenosu, kojim se potvrđuje činjenica de je na konkretnom pravu promenjen vlasnik. Ovim postupkom, od Zavoda se pribavlja Rešenje o upisu prenosa prava.
Postupak upisa prenosa prava u registar može da pokrene prenosilac prava kao i sticalac prava.
Postupak se pokreće zahtevom uz koji se dostavlja dokaz o pravnom osnovu upisa koji se traži, kao i dokaz o plaćenoj taksi, u skladu sa tarifnim brojem 125. Tarife republičkih administrativnih taksi.
U koliko se ovaj postupak ne bi sproveo pa činjenica o novom nosiocu ne bi bila uneta u odgovarajući registar, svaka naredna izmena podataka za određeno pravo industrijske svojine, ne bi mogla da bude sprovedena s obzirom da se u tom slučaju podaci iz zahteva za upis naredne promene, ne bi slagali sa podacima u registrima, što predstavlja jedan od zakonom propisanih uslova za vođenje postupka. Stoga, dalje upravljanje pravima, kao imovinom, bi bilo otežano, s obzirom da, za jedno od prava industrijske svojine (žig) zahtev za produženje važenja može podneti samo ono lice (fizičko ili pravno) koje je upisano u registar kao nosilac žiga.
Upis licence
Ukoliko je nosilac određenog prava na prijavi/registrovanom pravu industrijske svojine (patent, malog patenta, žiga i industrijskog dizajna) ugovorom o licenci ustupio pravo korišćenja svog prava drugom fizičkom ili pravnom licu, potrebno je da se pribavi Rešenje o upisu licence u registar, pokretanjem postupka pred Zavodom.
Postupak za upis licence može da pokrene nosilac prava kao i korisnik licence iz ugovora.
Cilj postupka je da, korisnik licence koji je upisan u odgovarajući registar, može da ostvari svoja prava s obzirom da zakon propisuje da se nosilac patenta, malog patenta, žiga ili industrijskog dizajna ne može odreći svog prava bez pismene saglasnosti lica na čije ime je upisana licenca, kao i ako nosilac žiga/industrijskog dizajna u određenom roku ne plati taksu za produženje važenja, korisnik licence koji je upisan u registar, može da plati istu. Tom radnjom korisnik licence ne postaje vlasnik prava ali stiče pravo da i dalje koristi predmetni žig/industrijski dizajn, čije važenje je uplatom takse produženo.
Svrha upisa licence u registar je obaveštavanje javnosti, odnosno zainteresovanih lica sa činjenicom da je na određenom pravu uspostavljena licenca kao i ažuriranje javno dostupnih informacija u registrima.
Postupak se pokreće zahtevom uz koji se dostavlja dokaz o pravnom osnovu upisa koji se traži, kao i dokaz o plaćenoj taksi, u skladu sa tarifnim brojem 125. Tarife republičkih administrativnih taksi.
Konstituisanje zaloge
Zaloga na pravu industrijske svojine daje mogućnost nosiocu prava da pribavljanjem kredita, svoje pravo (žig, patent, mali patent, industrijski dizajn) stavi u funkciju obezbeđenja poveriočevog potraživanja.
Poverilac stiče založno pravo upisom u registar Zavoda za intelektualnu svojinu.
Ugovorom o zalozi, koji predstavlja pravni osnov upisa zaloge, zalogodavac (nosilac prava industrijske svojine) se obavezuje prema poveriocu da mu pruži obezbeđenje za njegovo potraživanje tako što će se u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, u odgovarajući registar upisati zaloga na založenom pravu industrijske svojine, u korist poverioca.
Zahtev za konstituisanje zaloge upisom u registar, može da podnese nosilac prava u svojstvu založnog dužnika ili založni poverilac.
Svrha konstituisanja zaloge je obezbeđenje potraživanja poverioca.
Postupak se pokreće zahtevom uz koji se dostavlja dokaz o pravnom osnovu upisa koji se traži, kao i dokaz o plaćenoj taksi, u skladu sa tarifnim brojem 125. Tarife republičkih administrativnih taksi.
Brisanje zaloge
Svrha brisanja zaloge iz registra je da se pravo industrijske svojine koje je bilo pod teretom, brisanjem zaloge oslobođa tereta i da nosilac prava može opet slobodno da njime raspolaže, odnosno da učestvuje u pravnom prometu.
Kada potraživanje založnog poverioca prestane isplatom duga ili na drugi način, založno pravo prestaje i briše se iz registra na zahtev založnog poverioca, dužnika ili zalogodavca, kad to nije isto lice.
Postupak brisanja založnog prava iz registra se može pokrenuti i kada se založni poverilac odrekne založnog prava u pismenoj formi, u kom slučaju se, kao dokaz, dostavlja pismena izjava založnog poverioca da pristaje na brisanje.
Takođe, založno pravo se briše iz registra i na osnovu sudske odluke ili drugog dokumenta iz kojeg proističe da je založno pravo prestalo.
Postupak se pokreće zahtevom uz koji se dostavlja dokaz o pravnom osnovu upisa koji se traži, kao i dokaz o plaćenoj taksi, u skladu sa tarifnim brojem 125. Tarife republičkih administrativnih taksi.
Baze podataka
Autorsko pravo je pravo autora na delu koje je stvorio. Primeri autorskih dela su književna dela, muzička dela, likovna dela, filmska dela, dramska dela, računarski programi i tako dalje. Za razliku od patenata, žigova, industrijskog dizajna i drugih prava industrijske svojine, autorsko pravo nastaje činom stvaranja autorskog dela. Nije potrebno voditi postupak pred Zavodom ili sudom ili bilo kojim drugim državnim organom da bi vam bilo priznato pravo na autorskom delu koje ste stvorili.
Srodna prava štite investiciju određenog lica u stvaranje primeraka autorskih dela. Autor napiše pesmu. Ta pesma mora da bude snimljena da bi se emitovala preko radija i tako dospela do publike. Lice koje uloži novac ili druga sredstva u snimanje pesme u muzičkom studiju je proizvođač fonograma (naziva se još i muzički producent) a njegovo pravo na snimak pesme naziva se pravo proizvođača fonograma. To je primer srodnog prava. Po istoj logici, štite se kao srodna prava i investicije u stvaranje filma, emisija (emisije proizvode radio i TV emiteri, na primer), baze podataka, itd.
Posebnu vrstu srodnog prava čini pravo interpretatora. Glumci, pevači, recitatori, baletani itd., svi oni imaju prava na svojim interpretacijama.
Pretraga
Patent je pravo kojim se štiti pronalazak. Da bi pronalazak bio zaštićen patentom, neophodno je da bude nov, da ima inventivni nivo i da bude industrijski primenljiv.
Patentom se štite pronalasci iz svih oblasti tehnike – mašinstva, farmacije, biotehnologije, elektrotehnike, građevinarstva, hemije, itd.
Patentom se štiti proizvod, postupak ili primena proizvoda ili postupka.
Patent svom nosiocu omogućava isključivo pravo korišćenja zaštićenog pronalaska. Bez dozvole nosioca patenta, niko ne sme ekonomski da iskorišćava njegov zaštićeni pronalazak.
Patent je teritorijalno pravo što znači da važi samo na teritoriji onih zemalja u kojima je zaštita ostvarena.
Zaštita patentom traje 20 godina a rok počinje da teče od dana podnošenja patentne prijave.
Saznajte više
Pretraga
Žig je pravno zaštićen znak kojim fizičko i pravno lice obeležava svoje robe i usluge u prometu, kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istovrsnih ili sličnih roba i usluga koje na tržištu nudi neko drugo fizičko ili pravno lice.
Žig može da bude individualni, kolektivni ili žig garancije.
Individualni žig je pravno zaštićen znak koji u prometu koristi fizičko ili pravno lice.
Kolektivni žig je pravno zaštićen znak koji u prometu koriste članovi udruženja na čije ime je kolektivni žig registrovan.
Žig garancije je pravno zaštićeni znak koji koriste različiti privredni subjekti, pod nadzorom nosioca žiga. Žig garancije služi kao garancija kvaliteta roba i usluga koje u prometu obeležava.
Pretraga
Industrijski dizajn je pravo kojim se štiti spoljašnji izgled nekog proizvoda (ili njegovog dela). Industrijski dizajn može da bude trodimenzionalan (oblik cipela, karoserije automobila, izgled igračke, itd.) ili dvodimenzionalan (šara na nekoj odeći, dizajn nekog platna, itd.
Pretraga
Oznake geografskog porekla su zajednički naziv za dve vrste oznaka: ime porekla i geografsku oznaku.
Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji služi da označi proizvod koji odatle potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom, koja obuhvata prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području. Na primer za oznaku „Leskovački domaći ajvar”, proizvod je ajvar, a ime njegovog porekla je „Leskovački domaći ajvar”.
Geografska oznaka je oznaka koja ukazuje da određena roba potiče sa određenog geografskog područja (iz određene zemlje, regiona ili lokaliteta), gde se određeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike robe, suštinski mogu pripisati baš tom geografskom poreklu. Na primer, geografska oznaka zaštićena na teritoriji Republike Srbije je „Voda Vrnjci”, a odnosi se na robu: mineralna voda, čije izvorište je u Vrnjačkoj banji.
Ukoliko vas interesuju iznosi pojedinačnih taksi pogledajte OVDE.
Elektronsko podnošenje prijava i podnesaka
Podnošenjem prijave elektronskim putem aplicirate za sticanje zaštite određenog prava na teritoriji Republike Srbije potpuno identično kao da ste prijavu podneli u papirnoj formi.