Pre 75 godine formirana je služba za transfuziju krvi u Nišu koja je na svom razvojnom putu prošla kroz više faza, od kojih je svaka ostavila tragove na njenu sadašnju fizionomiju.

Rad Zavoda za transfuziju krvi Niš karakteriše kontinuitet u svim delatnostima uz intenzivno osavremenjivanje rada.

Obezbedjivanje potrebnih količina krvi može se postići samo delatnošću dobro organizovane, medjusobno uskladjene i savremeno postavljene službe za transfuziju krvi koja kao takva, u celini dobija realnu mogućnost da odgovori zadacima koji joj se postavljaju, što su sve karakteristike Zavoda za transfuziju krvi Niš.

Zahvaljujući ovakvim karakteristikama, Zavod za transfuziju krvi Niš stiče uslove da prati i primenjuje sva savremena dostignuća u svetskoj transfuziologiji, a to znači da se pacijentu obezbedjuje sve ono što je medicinski, etički i ekonomski najcelishodnije.

Stručni rad Zavoda za transfuziju krvi Niš je pod stalnom kontrolom direktora, načelnika odeljenja i ostalih lekara, što dovodi do visokostručnog rada, a sve usled toga što Niški Zavod ima vrhunske stručnjake u svim oblastima transfuzije.

Zavod intenzivno radi na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi, separiranju krvi, uvodjenju novih analiza koje daju sigurnost primene krvi i krvnih derivata, uvodjenju novih tehnologija u svim oblastima, prenatalnoj zaštiti, HLA tipizaciji, terapijskoj i donorskoj plazmaferezi i citoferezi, ambulantnim i kućnim transfuzijama, kompjuterizaciji procesa rada, uključujući i rad zajedničkih službi, edukaciju svih profila medicinskih radnika i praćenje i učestvovanje u naučno istraživačkim radovima.

Danas je Zavod za transfuziju krvi visokostručna, specijalizovana, savremena institucija.

Razvoj i osavremenjivanje Zavoda i njegov prelazak iz sporedne delatnosti u savremenu, visokospecijalizovanu službu zasnovanu na naučnim osnovama, podrazumeva bezbedno i efikasno lečenje bolesnika u svim granama medicine.

Kabinet za transfuziju krvi u Nišu formiran je 1945. godine u okviru Vojne bolnice, a 1949. godine upravnik Gradske bolnice u Nišu dr Bril, formira jedna transfuzijsku laboratoriju – u sklopu gradske laboratorije. Kada se bolnička laboratorija preseljava u zgradu dečijeg hirurškog odeljenja, transfuzija dobija kompletne prostorije i adaptira ih po propisu. 1961.godine kabinet prerasta u stanicu za transfuziju krvi, koja počinje da se razvija, u smislu pomaka ka organizovanju dobrovoljnih davalaca krvi i isključivanja plaćenog i porodičnog davalaštva.

Od 1966. godine uvodi se nova organizacija službe koja sa sobom nosi nova zaduženja i nove analize rada u transfuziji krvi. Organizuju se sastanci sa rukovodiocima radnih organizacija, drže predavanja o značaju transfuzije krvi. S druge strane, uvode se nove metode, prvi začeci hemostaze krvi, vreme krvarenja, vreme koagulacije krvi, protrombinsko vreme, metoda Lues, utvrdjivanje očinstva , rad na prenatalnoj zaštiti , titar ABO i Rh sistema (antitela), krvne grupe novorodjenčadi, pripremanje krvi za eksangvinotransfuzije novorodjene dece. Uz sve to je podrazumevana kontrola i uredno vodjenje evidencije iz svih oblasti.

Stanica za transfuziju krvi išla je u korak sa razvojem svih grana medicine, hirurgije, ginekologije, … Tako je postalo neophodno obezbediti veće količine krvi za rad tih službi, a to je sa sobom donelo i obimniju organizaciju rada na terenu u čitavom niškom regionu gde biva okupljan veći broj dobrovoljnih davalaca. Ogromno poverenje kod dobrovoljnih davalaca krvi stečeno je garantovanjem da će se za njih i njihove porodice obezbediti krv, ma gde bili na čitavoj teritoriji Republike. Organizacija poslova, porast broja zaposlenih spram zahteva službe, doveo je do potrebe za većim prostorom.

Stanica prerasta u Zavod za transfuziju krvi 01.07.1971. godine kada i biva preseljena u nove prostorije gde se i sada nalazi. U to vreme postoje odeljenje krvnih grupa i imunohematologije odeljenje propagande i računovodstvo.

Služba se i dalje širi u svim oblastima rada.

Uvode se metode separacije krvi i krvnih produkata, počinje primena plastičnih sistema i kesa za uzimanje krvi, dolazi do uvodjenja kućnih i ambulantnih transfuzija, formira se boks za sterilizaciju i separaciju krvi i primenu komponenti krvi.

Zatim velikom brzinom, broj zaposlenih u Zavodu raste, jer se obim posla rapidno povećava, obuhvatajući ceo Niški region koji broji 16 opština.

Danas je Zavod prerastao u veliku stručnu ustanovu, specijalizovanu granu medicine zasnovanu na naučnim osnovama, koja podrazumevaju bezbedno i savremeno lečenje bolesnika u svim granama medicine koji saradjuje sa svim službama, stanicama i kabinetima za transfuziju širom Republike.

U Zavodu danas postoje odeljenje za kolekciju i konzervaciju krvi i poremećaje hemostaze, odeljenje za proizvodnju i primenu produkata od krvi, odeljenje krvnih grupa i imunohematologije i odeljenje zajedničkih nemedicinskih poslova, a svako odeljenje podeljeno je na odseke. Za rad odeljenja odgovoran je načelnik, za odseke – šefovi odseka, a za rad srednjemedicinskog kadra odgovoran je glavni tehničar Zavoda.

U okviru Projekta Pomoći Evropske Agencije za rekonstrukciju Nacionalnoj službi transfuzije krvi u Srbiji koji je počeo decembra 2002. godine, nastaje veliki preokret u razvoju službe transfuzije u Nišu. Napravljena je nova zgrada Zavoda za transfuziju krvi Niš po savremenim standardima ovog doba, nabavljena nova kompjuterizovana oprema za Zavod, pojačan vozni park sa novim kombi vozilima, nabavljena nova aparatura – oprema – za potrebe službe. Stručni kadar podignut je na svetski nivo, kako lekara tako i srednjemedicinskog osoblja. Zavod je dobio vodeću ulogu pokrivajući ceo južni region.

Ispunjavajući svoje obaveze, Zavod uvek ima dovoljne količine bezbedne krvi, plazme i krvnih derivata za potrebe bolnica i klinika čitavog juga Srbije pa i šire u Republici Srbiji.