Здравствени центар обавља здравствену делатност на примарном нивоу у Дому здравља и стационарну и специјалистичко консултативну делатност на секундарном нивоу здравствене заштите у Општој болници.
Болница у Аранђеловцу је почела са радом у јесен 1952. године, као Среска болница среза орашачког. Зграда која је одређена за смештај болнице је била зграда Дома сиротне деце саграђена још 1934. године под Букуљом.
Болница је отворена у августу 1952. године и имала је два одељења: хируршко и интерно, са укупно 64 кревета. У оквиру хируршког одељења било је и гинеколошко, а зграда породилишта је била у близини болнице. Први болесници су на лечење у болницу примљени већ у јесен 1952. године. Декретом Министарства за здравље и социјалну политику августа 1952. године је за управника болнице у Аранђеловцу одређен Алемпијевић др Драгомир.
Међу суграђанима који су били одушевљени отварањем болнице био је и тадашњи студент медицине Миомир Јовановић-Ђика. Свакодневно је долазио у болницу, помагао у раду и учествовао у мањим хируршким интервенцијама. Већ је тада својим колегама изразио жељу да би волео да постане хирург што је и потврдио почетком 1962. године када је и завршио специјализацију.
Историјат – оснивање болнице
Болница у Аранђеловцу је почела са радом у јесен 1952. године, као Среска болница среза орашачког. Зграда која је одређена за смештај болнице је била зграда Дома сиротне деце саграђена још 1934. године под Букуљом.
Постојећи објекат је био прилично неподесан за своју нову намену, те је морао да трпи извесне унутрашње адаптације и доградње како би био прилагођен својој новој намени. Већ тих година био је уведен први локални самодопринос грађана среза орашачког за доградњу неких пратећих објеката у кругу болнице и изградњи зграде породилишта. Здравствена заштита у то време је била слабо развијена и обављана је преко амбуланти опште праксе где су радила три лекара опште медицине и тек формиране амбуланте за децу где је радио лекар са курсом из дечјих болести.
До отварања болнице болесници су упућивани у Крагујевац или Београд а мањи број у Тополи која је имала два одељења: хируршко и породилиште. Како се град у периоду између 1950. и 1960. године нагло ширио, а број становника повећавао, појавила се потреба бржег развоја здравствене службе, како ванболничке, тако и болничке. Тако је и настала потреба да се отвори болница у Аранђеловцу.
Болница је отворена у августу 1952. године и имала је два одељења: хируршко и интерно, са укупно 64 кревета. У оквиру хируршког одељења било је и гинеколошко, а зграда породилишта је била у близини болнице. Први болесници су на лечење у болницу примљени већ у јесен 1952. године. Декретом Министарства за здравље и социјалну политику августа 1952. године је за управника болнице у Аранђеловцу одређен Алемпијевић др Драгомир. За рад у болници већ су биле одређене још две докторке: др Лисова и др Спасенија-Цана Жугић.
Посао који је пред собом имао др Алемпијевић је био врло тежак и одговоран. Знао је да му је неопходно да има обучено особље за рад у болници. При доласку у Аранђеловац он је са собом повео искусну бабицу Манасију Урошевић која је радила у Тополи, и искусног болничара Драгољуба Јаковљевића из Божурње. У болници је затекао још три медицинска техничара, једног лаборанта, четири болничара, једног апотекара и неколико радника из пратећих служби. Рад у болници се обављао двократно, а дежурство у току ноћи су обављали медицински техничари и болничар. По потреби је позиван лекар. Иако је у болници радио само један хирург, а бабица му је била и инструментарка и асистент, радиле су се операције слепог црева, операције код перфорираних чирева желуца, завезаних црева, укљештених кила и неке повреде меких ткива и органа. Радило се у локалној анестезији или етарској наркози.
Међу суграђанима који су били одушевљени отварањем болнице био је и тадашњи студент медицине Миомир Јовановић-Ђика. Свакодневно је долазио у болницу, помагао у раду и учествовао у мањим хируршким интервенцијама. Већ је тада својим колегама изразио жељу да би волео да постане хирург што је и потврдио почетком 1962. године када је и завршио специјализацију.
Општа болница
Сектор за интернистичке гране медицине
Сектор за хируршке гране медицине
Служба за гинекологију и акушерство са неонатологијом
Служба за анестезиологију са реанимацијом
Служба за радиолошку дијагностику
Служба за биохемијско-хематолошку и микробиолошку дијагностику